„Opasnost stiže iz Saudijske Arabije“

Peter Šol-Latur (Scholl-Latour) objavio je nedavno novu knjigu čiji bi naslov, u slobodnom prevodu glasio: „Čas istine arapskog sveta – ustanak na pragu Evrope“ (Arabiens Stunde der Wahrheit: Aufruhr an der Schwelle Europas). Njegove analize toliko puta su se obistinile i zato je i ovoga puta njegova knjiga privukla veliku pažnju.

Od pedesetih godina prošlog veka Šol-Latur putuje po arapskim zemljama. Svoje šezdesetogodišnje iskustvo povezao je sa aktuelnim utiscima prilikom nedavnih putovanja po Severnoj Africi, Sudanu, Egiptu i Alžiru. Njegova knjiga nije samo politička analiza. On prenosi magični svet bazara, kasaba i oaza. U njoj su spojeni elementi aktuelnog izveštavanja i fascinantnog putopisa.

Tunis - sve više privrednih problema

Prema oceni autora, o „arapskom proleću“ više nema ni govora. Nadajmo se samo da se ova „arapska jesen“ neće pretvoriti u „ledenu zimu“. Nakon početnog oduševljenja nastupilo je razočaranje. U Tunisu, gde je sve počelo, privrednih problema sve je više. Omladina koja je srušila Ben Alija je zavađena. Mnogi beže čamcima preko Sredozemlja, a islamski pokret El Nahda je, kao što se i očekivalo, pobedio na izborima. Ali, to nije strašno, smatra Šolatur:

„Opasno je to što takozvani salafisti podrivaju ove umerene islamske partije. Ta opasnost dolazi iz Saudijske Arabije. Osim toga, Tunis ima privrednih problema, pošto je prihod od turizam smanjen. Mladi ljudi, koji su sve započeli preko blogova i SMS poruka, nemaju jasne političke ideje. Oni ne znaju za koga da glasaju i slično. Široke narodne mase razmišljaju u kategorijama umerenog islama i nikako se ne sme napraviti greška da se stvori front protiv tog umerenog islamskog pokreta, čime bi se išlo na ruku ekstremistima…“

Egipat - vehabije najveća opasnost

U Egiptu, uoči izbora, feldmaršal Tantavi, šef Vojnog saveta, trenutno ima veću vlast nego što je nekada imao Mubarak i teško da će armija pristati da se odrekne svojih privilegija, kaže Šolatur i dodaje:

„Nema sumnje da će ’Muslimanska braća’ i partija koju su osnovali biti najjača. Ali, upravo u Egiptu postoji najveća opasnost da se taj proces podrije. Ta opasnost dolazi iz Saudijske Arabije. Napadi na Kopte su provokacije određenih grupa koje žele da spreče umereni islamski razvoj. Mislim da je to jako opasno, kao što verujem da vehabijski pravac iz Saudijske Arabije, predstavlja najveću opasnost po islamski svet. Ne razumem zašto Zapad toleriše taj režim… Stanovnici egipatskih sela koji nisu protestovali na trgu Tahrir u Kairu, slušaju ono što im kaže imam. Nekada je propovedi petkom kontrolisao Mubarak. Sada to više nije slučaj…“

Ko vlada u Libiji

Na to pitanje Peter Šol-Latur daje ovakav odgovor: „Nema sumnje da je najmoćniji čovek u Libiji Abdul Hakim Belhadž, terorista Al Kaide i salafista, koji je bio u Gvantanamu i koga su SAD predale Gadafiju. Pomilovao ga je Gadafijev sin Saif al Islam. Abdul Hakim i njegove pristalice sigurno neće dozvoliti da im komanduju birokrate i manje-više bivši Gadafijevi sledbenici.“

Sirija je prema Šolaturovom mišljenju bitna za ravnotežu na Bliskom istoku. Za Izrael je to neprijatelj kojeg dobro poznaje. Da li zato Zapad toliko okleva da interveniše? Koliko će još dugo skrštenih ruku posmatrati prolivanje krvi? „Zapad je mnogo toga gledao skrštenih ruku. Na primer, kada sam 1982. prošao kroz Aman, 20.000 ljudi je ubijeno i niko nije reagovao. Mislim da tu ima dosta propagande i da se neke-pro režimske demonstracije prikazuju kao anti režimske. Isto tako verujem da se i tu mešaju saudijski agenti…“

U nastavku: Želeo je da se pridruži Titovim partizanima

Ko je Peter Šol-Latur?

Peter Šol-Latur rođen je 1924. u Bohumu. Roditelji su mu bili iz Elzasa odnosno Zarlanda, oblasti koje su stalno prelazile iz nemačkih u francuske ruke i obratno. Zbog jevrejskog porekla, da bi ga sklonili od nacista, roditelji ga šalju u manastirsku školu u Švajcarsku, ali pošto nisu mogli da finansiraju njegovo školovanje do kraja, vraćaju ga u Kasel gde je 1943. godine i maturirao.

U Drugom svetskom ratu Šol-Latur je želeo da se priključi francuskoj armiji, ali je njegov pokušaj da pređe u Mec, na teritoriju pod kontrolom Francuza, propao, zbog čega je odlučio da se pridruži Titovim partizanima. Već u Štajerskoj su ga uhapsili i 1945. bio je u zatvorima Gestapoa u Gracu, Beču i Pragu. Potom se 1945/46. borio na strani Francuza u Indokini. Studirao je u Majncu, na pariskoj Sorboni i u Bejrutu: filozofiju, političke nauke i arabistiku.

Šol-Latur za sebe tvrdi da je Degolista. Njegovi kritičari kažu da zbivanja na Balkanu, u Africi i istočnoj Aziji posmatra sa stanovišta francuske politike moći. On sam veoma je kritičan kada je reč o ulozi SAD i Velike Britanije u ratovima u Iraku i Avganistanu. Al Kaida je, smatra, kreatura SAD u borbi protiv Rusije. Energičan je zagovarač zajedničke evropske odbrambene politike i protivnik proširenja EU prema Istoku, pošto smatra da je preuranjeno. A tema „zaštita klime“ za njega je samo pomodarska pojava. I to su samo neke od njegovih kontroverznih teza…

Autorka: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković