"Opozicija u Iranu nema šanse"

Demonstranti veruju da na izborima pobedio kandidat opozicije Mir Hosein Musavi, a ne predsednik Mahmud Ahmedinedžad. I međunarodna zajednica traži od vlasti u Teheranu da se preispitaju rezultati izbora. Međutim, izbori u Iranu samo su delimično demokratski; uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora, moćni Savet čuvara ustava prvo probere kandidate i opoziciju ograniči na umereni spektar.

Abas Abdi, politički posmatrač i onako ne veruje u izbore u Iranu: „Nikada nisam očekivao da će Musavi ili Karubi pobediti. Uvek sam smatrao da niko osim Ahmadinedžada ne može biti pobednik u ovom sistemu. Promena te političke strukture ne može se sprovesti izborima.“

I Musavi pripada vladajućem establišmentu

Ni opozicionar Musavi, koji ima toliko pristalica, nije radikalni kritičar sistema. On pripada vladajućem establišmentu - osamdesetih godina, za vreme iransko-iračkog rata, bio je premijer.

Ipak, tokom izborne kampanje, Musavi je optužio Ahmadinedžada da pogrešno, ulepšano, predstavlja ekonomsku situaciju u zemlji. Bilo je to prvi put u tridesetogodišnjoj istoriji Islamske republike da je neko žestoko verbalno napao aktuelnog predsednika - i to uživo na televiziji.

Polarizacija unutar elite u Islamskoj republici ne ograničava se samo na Musavija i Ahmadinedžada. Tokom izborne kampanje predsednik je napadao i svoje prethodnike, Hatamija i Rafsandžanija, koji su podržavali Musavija. Ahmadinadžad je Rafsandžanija optužio za težak oblik korupcije.

Politički komentator Ahmad Zidabadi kaže: „Ahamdinedžad je u igru ubacio Rafsandžanija kako bi pridobio pažnju određenih slojeva stanovništva. Ali, u stvari mu ne može ništa. Rafsandžani će zadržati svoju poziciju i verujem da će, kad se slegne prašina, verski vođa ajatolah Hamenei opomenuti Ahmadinedžada da se drži dalje od tih stvari.“

Stvoren simbol protivnika režima

Musavijeva zelena kampanja imala je bez sumnje dosta uspeha; razvila je neku svoju dinamiku, stvorila od njega simbol protivnika, i to ne samo aktuelnog predsednika – već režima uopšte. Uprkos tome, pa čak i oštrijim nastupima, opozicija u Iranu nema šanse, smatra Ahmad Zeidabadi:

„S obzirom na situaciju u Iranu – protesti, a i mogućnosti Musavija i Karubija su ograničeni. Pretpostavljam da će objaviti kritička saopštenja, da neće priznati Ahmadinedžada za predsednika i da će se povući se iz politike. Ništa naročito se neće desiti, to ne treba ni očekivati. Možda će se desiti nešto što će režim provocirati na nasilje, ali to neće pomoći onima čiji su glasovi pokradeni.“

Autori: Tomas Bertlajn / Dijana Roščić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević