Opreznost - da, ali bez histerije

Povodom upozorenja ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera da bi u Nemačkoj ovog meseca moglo doći do terorističkog napada list Ostze cajtung piše:

„Niti je novost, niti iznenađuje što teroristi pokušavaju da prenesu rat sa Hindukuša u Evropu. Sada je došlo i upozorenje ministra unutrašnjih poslova i istog časa na stanicama i aerodromima pojavili su se policajci sa automatskim oružjem i zaštitnim prslucima. Međutim, pitanje je da li do zuba naoružani policajci zaista mogu da spreče teroristički napad. U svakom slučaju bar deluju zastrašujuće.

Ali, šta želi De Mezijer da postigne svojim upozorenjem? Treba li da postanemo oprezniji i sa nepoverenjem merkamo svakog saputnika koji ima crnu bradu? Treba li da prijavimo policiji svaku kesu sa đubretom iz koje viri žica? Treba li da otkažemo sve božićne pijace, utakmice Bundeslige da se igraju pred praznim tribinama, da se svi u velikim gradovima na posao voze biciklom umesto prigradskom železnicom, jer je svaki veći skup potencijalni cilj terorista? U tom slučaju više nijedan pop ne bi smeo da poziva vernike u crkvu, a opere bi morale da otkažu predstave.

Ne, takav život ne želimo, jer bi to bilo prilično neveselo bitisanje. Biti oprezan – da. Ne može da škodi ako se baci pogled na ostavljeni prtljag. Ali, ako svako preuzme ulogu lovca na teroriste onda više nema ništa od mirne predbožićne atmosfere. Nema razloga za histeriju, kaže ministar i u pravu je. U svakom slučaju više u pravu od predsednika policijskog sindikata koji zahteva da se ne leti avionom“, piše „Ostze cajtung“.

O istoj temi list Rajn cajtung piše:

„Sada je nemoguće prevideti opasnost. Da li će to promeniti zemlju? Predlozi u pogledu mera bezbednosti i dalje se moraju procenjivati na osnovu toga koliko imaju smisla. Možda bi se onima koji zahtevaju oštrije zakone moglo poverovati da im je stalo do zaštite od realne opasnosti. S druge strane, nadajmo se da sadašnja situacija neće promeniti zemlju na taj način da postanemo netolerantni i izolujemo sve koji nam izgledaju sumnjivi i strano“, piše „Rajn cajtung“.

Irskoj lakše nego Grčkoj, ali…

O finansijskim nevoljama Irske i nastojanjima Evropske unije da joj pomogne list Berliner cajtung piše:

„U centru pažnje nije strog pakt stabilnosti, jer se Irska nikada nije ogrešila o njega. Važnija je pouka da monetarna unija ne može da funkcioniše bez zajedničke ekonomske vlade i zajedničke ekonomske i finansijske politike. Reč je o minimalnom porezu, zajedničkim standardima za firme, imovinu i zarade i zajedničkom nadzoru nad bankama. Evropske poreske platiše kao spasioci postoje oduvek“, piše „Berliner cajtung“.

List Noje vestfeliše piše:

„Ma kako to cinično zvučalo, najveći problem Irske trenutno je ’samo’ problem sa bankama za koji je sama kriva. Utoliko je Irskoj lakše nego Grčkoj, Portugaliji ili Španiji koje su suočene sa strukturalnim problemima u privredi. Uprkos tome, Dablin će možda morati da zatraži pomoć EU i to bi morao da bude znak za uzbunu za političare. Nisu samo irske banke posrnule tokom svetske finansijske krize. Mnogi strahuju od bankrotstva banaka – zastrašujuće je sećanje na kolaps američke investicione banke Leman Braders koji je drastično pogoršao svetsku finansijsku i ekonomsku krizu.

Međutim, strah je loš savetnik, pa i sada u slučaju irske krize. Irske banke same su napravile problem nastojeći da imaju što veću ulogu u svetskim finansijama. Irska država priskočila im je u pomoć i sada se i sama zaljuljala. Tako nešto ne bi smelo da se dogodi. Političari bi morali da se dogovore – na nivou zemlje, Evropske unije i, u idealnom slučaju, sveta kako jedna banka može ’uredno’ da bankrotira, a da se pri tom ne zatrese ceo finansijski sistem“, piše list „Noje vestfeliše“.

Najzad, list Handelsblat komentariše:

„Sada, prilikom spasavanja Irske od početka je jasno da je u suštini reč o spasavanju banaka. Irske banke odgovorne su za katastrofalno stanje državnih finansija koje su pre krize – za razliku od Grčke – bile sasvim u redu. Problemi banaka su tako veliki da prevazilaze mogućnosti države da ih reši. Dakle, ponovo spasavamo banke – irske, njihove strane poverioce i sve koji poseduju irske državne obveznice. U pitanju je, već prema tome kako se računa, između 139 i 200 milijardi evra i nemačke banke takođe su tu, na drugom mestu sa prilično velikim ulogom“, piše „Handelsblat“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković