Opsežnije nadgledanje javnih mesta ili ne?

"Svakako da niko ne bi pomislio da je nadgledanje kamerama u našoj zemlji od velikog značaja. Ali upravo zahvaljujući kamerama identifikovano je jedno osumnjičeno lice. I to je veliki pomak napred."

Za obimnije nadgledanje kamerama na jacvnim mestima zalaže se Volfgang Šojble, ministar unutrašnjih poslova.

"Mišljenja sam da se upravo u ovom slučaju nagledanja pokazalo kao dobro. Kvalitet slika je bio dobar. Drugim rečima ova metoda je prilično korisna, a pritom nikome ne škodi. Ako se neko nalazi na javnom mestu, to kamere registruju. To je ionako slučaj se svim tržnim centrima."

I za Socijaldemokrate je nagledanje kamerama dobar metoda u borbi protiv terorizma. Medjtuim, prvi čovek SPDa Kurt Bek o tome kaže:

"Treba dobro ispitati šta je od toga neophodno realizovati. Dakle bez naglih odluka. Ne bi bilo dobro ako bismo time ugrozili pitanje slobode."

Protiv opsežnijeg video nadzora je Peter Šaar, vladin opunomućenik za zaštitu podataka. Jednim delom bi takva odluka bila bezopasna, ali se mora voditi računa o tome da saznanja do kojih se nagledanjem može doći, ne stignu u pogrešne ruke, pojašnjava Šaar u jednom intervjuu.

Oni koji sa ovakvom problematikom iskustva imaju u praksi ne slažu se sa takvim mišljenjem. Opsežnije nadgledanje kamerama je bezopasno, a pritom je u preventivnom smislu korisno naročito kada je o mogućim napadima reč, ističe Tomas Mičke, vladin opunomućenik za borbu protiv kriminala.

Nešto manje suzdržan je Hans Kristijan Štrobele, ekspert za unutrašnju politiku Zelenih. Hapšenje osumnjičenih nije uticalu na njegovo mišljenje:

"Nadgledanje kamerama do identifikacije osumnjičenog nije dovelo pre nego li je tamo ostavio te kofere i do toga da je to na neki način moglo biti sprečeno."

Političarima iz redova partija Unije se medjutim žuri. Ministar unutrašnjih poslova, Šojble se već mesecima unazad zalaže, dakle i pre hapšenja osumnjičenog, za poštravanje zakona. Državni sekretar August Haning da je objedinjavanje obaveštajnih podataka od izuzetnog značaja.

Dosadašnje diskusije o tim incijativama dovele su do dva moguća modela: reč je o podeli tih podataka na one indeks-osnovne informacije o odredjenom licu i kompletan sadržaj tih informacija. Time bi transparentije moglo da se reši pitanje koji nadležni organi mogu da imaju uvid u odredjene podatke.

U stranakama CDU i CSU smatraju da je neophodno omogućiti kompletan uvid u takve podatke bez ograničenja. U tom slučaju bi policija na lokalnom ali i saveznom nivou, kao i obaveštajne službe imale potpuni uvid u takve informacije. Stručnjaci za zaštitu podataka to medjutim kritikuju.