Opstanak hrišćana u Turskoj

Već 1,600 godina zvono na Mor Gabrijelu u jugoistočnoj Turskoj poziva ljude na molitvu. Sve u vezu sa tim sirijskim pravoslavnim manastirom je drevno. Obredi se obavljaju na aramejskom jeziku koji se govorio u vreme Hrista. Poznat kao drugi Jerusalim, manastir Mor Gabrijel smatra se važnim ne samo za sirijske hrišćane, već i za širu hrišćansku zajednicu. Ali, odluka turskog vrhovnog suda da vlasništvo nad manastirom dodeli turskoj državi, baca senku na njegovu budućnost.

„Nakon svih tih sudskih odluka sada je sve moguće“, kaže za DW Kurije Kos, glavešina fondacije Mor Gabriel koja vodi manastir. „Mi posedujemo i drugu zemlju i mogli bismo se i tamo suočiti sa istom situacijom. A živimo ovde već hiljadama godina.“

Hrišćani se ipak vraćaju kući

Kontroverza je započela kad su se hrišćani počeli da se vraćaju na to područje, što je omogućilo da se ta regija podmladi, zajedno sa glavnim gradom Midjatom. Na vrhuncu konflikta između države i kurdske pobunjeničke grupe PKK, velika većina hrišćana pobegla je tokom osamdesetih i devedesetih u Evropu i Sjedinjene Američke Države.

Lokalni advokat Rudi Sumer kaže da se hrišćani-povratnici suočavaju sa pravnim izazovima jer im lokalno stanovništvo osporava vlasnička prava. „Kako su Sirijci povratnici počeli da rade na registraciji i legalizaciji vlasništva nad svojim imanjima, tako su počeli problemi sa stanovnicima okolnih sela koji tvrde da su zemlja i imanja njihova.“

U proteklih nekoliko godina sirijsko selo Kafko vraćeno je u život nakon što su njegovi žitelji pobegli u Švajcarsku i Nemačku. Selo je moglo bi se reći „probni balon“ za stotine hiljada Sirijaca koji razmišljaju o povratku. Israil Demir i njegova porodica vratili su se u Kafko pre sedam godina, ali s obzirom na sve veće pravne probleme i porast tenzija, nije siguran da bi istu odluku doneo i danas.

„Osećamo se ugroženo, ne samo pravno, već i fizički“, objašnjava Demir. „Poznajemo ljude koji su bili napadnuti. Svi ti problemi sada utiču na odluke ljudi da se vrate. Povratak je skoro pa prekinut.“

Nerešeno vlasništvo

Dokumenti koji dokazuju vlasništvo nad manastirom Mor Gabrijel su izgubljeni. Sudije su čak odustale od zahteva da ispitaju 120 svedoka da bi ustanovili vlasništvo nad zemljom. Država je, u poslednje četiri godine, otvorila još šest novih slučajeva, a državni tužilac je pokrenuo istragu o tome da li je manastir izgrađen na džamiji, uprkos činjenici je očigledno osnovan 170 godina pre rođenja Muhameda. Početak pravnih slučajeva prati serija zahteva iz okolnih sela za dobijanjem zemlje koju poseduje manastir. Slučajeve podržavaju lokalni zakonodavci vladajuće partije AK, koja se u svojoj politici oslanja na Islam.

Obližnje selo Jajvantepe je ekstremno siromašno. Ismail Erkal, seoski vođa, kaže da im je manastirska zemlja potrebna da na njoj napasaju svoju stoku i upozorava da spor postaje sve žučniji. „Naša veza je gotova. Niti mi posećujemo manastir, niti ljudi iz manastira dolaze da nas posete. Nikada nećemo prihvatiti nepravdu. Ako mi sami ne možemo da je sprečimo, tražićemo da se umeša država.“

Turski predsjednik Abdulah Gul obećao je da će se pozabaviti problemima u regionu. U prošlosti, nemiri kao što su ovi doprineli su da broj pripadnika drevne hrišćanske populacije počne da opada. Turska se do sada borila protiv ovog trenda, ali kako raste broj pravnih nejasnoća, kako sa manastirom, tako i sa problemima vlasništva nad zemljom, budućnost turskih, sirijskih hrišćana može postati neizvesna.

Autori: Dorijan Jones / Gorana Sekulić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković