Konjunktur

Većina nemačkih preduzetnika očigledno nema razloga za zabrinutost. Prema ispitivanjima koja je početkom ove godine sprovela Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK), 62 odsto preduzeća predviđa da će u narednim mesecima poslovati isto kao i do sada, a 20 odsto očekuje poboljšanja. Samo 11 procenata preduzeća je pesimistično. Naročito je dobra situacija u građevinarstvu, IT tehnologiji, osiguravajućim kućama, hotelijerstvu i generalno u čitavom turističkom sektoru. Poboljšanje prilika očekuju i hemijska i farmaceutska industrija.

Očekuje se rast

„Dužnička kriza se više ne odražava toliko na poslovna očekivanja, mada još uvek postoji određena nesigurnost kod preduzetnika“, kaže predsednik DIHK Martin Vansleben. On ne očekuje neki veliki ekonomski rast, ali ističe: „Procene preduzetnika jasno pokazuju da će privreda tokom godine da raste.“

Nemačka industrijska i trgovinska komora polazi od toga da će u ovoj godini biti ostvaren rast od 0,7 odsto. Martin Vansleben predviđa smanjenje broja nezaposlenih za 150.000 godišnje. On ističe da se pesimistična predviđanja za izvoz nisu ostvarila, ali da ima privrednih grana koje i dalje stagniraju, recimo metalurgija, brodski prevoz, drumski transport, izdavaštvo i trgovina automobilima. Na razvoj bi negativno mogli da utiču eventualni problemi sa kreditiranjem u Nemačkoj.

Martin Vansleben upozorava na opasnost od prevelikog regulisanja finansijskih tržišta. Samo na nivou Evropske unije trenutno ima 15 regulacionih projekata, a tu je i planirana evropska bankarska unija. Kod predloga za obavezno odvajanje visokorizičnih aktivnosti od klasičnog poslovanja banaka i uvođenja poreza na finansijske transakcije još nema jedinstvenog mišljenja, tako da bi u članicama EU mogli uskoro da važe različiti propisi.

Rizik za srednje preduzetnike

Nemačka privreda strahuje da bi ta stroža regulacija bankarstva mogla negativno da se odrazi na konkurentnost nemačkih firmi. „Cilj regulacije jeste poskupljenje kreditiranja“, objašnjava Martin Vansleben. Banke će morati da obezbede veći osnovni kapital, što će smanjiti količinu novca koja im preostaje za poslovanje. „Na kraju će krediti poskupeti, ne danas, ali za pet do deset godina“, predviđa predsjednik DIHK i upozorava da će to naročito pogoditi srednja preduzeća. „Namere da se finansijska tržišta naprave otpornijim na krize jesu ispravne, ali pri tom treba voditi računa i o tome kako će se to odraziti na privredu“, upozorava Martin Vansleben.

DIHK ocenjuje da na tržištima devizama neće doći do nekih dramatičnih promena. Uprkos laganom jačanju evra, rizici po nemačka preduzeća nisu vidljivi, kaže Alelsander Šuman iz DIHK i dodaje da izvoznici ne vide razlog za zabrinutost. Oko 40 odsto nemačke robe izvozi se u članice evrozone, dakle tu oscilacije u deviznim kursevima ne igraju nikakvu ulogu. Osim toga, ističe Šuman, jak evro je od prednosti kod nabavke energenata i sirovina u inostranstvu.

Autorke: Sabine Kinkarc / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković