Optužbe za bedne plate i cenzuru medija

Niske plate u tekstilnoj industriji su uznemirujuća tema, cenzura medija, takođe. Kada se te dve pojave dovedu u direktnu vezu sa velikim, zapravo - glamuroznim nemačkim modnim brendom - onda bi od toga mogao da nastane skandal.

Na početku mogućeg skandala je suva nauka: „Kampanja čista odeća“ (Clean Clothes Campaign, CCC), koja je analizirala uslove rada oko tri miliona tekstilnih radnika u devet istočnoevropskih zemalja i Turskoj, došla je do zaključka da Hugo Bos svoje radnike plaća mnogo manje - u odnosu na lokalne prosečne minimalne zarade. Naučnici kažu da je firma, preko svojih advokata, pretnjama iznudila da se iz saopštenja za štampu o studiji, izbriše ime firme. Šta se desilo?

"Uobičajeno" niske plate, "neprihvatljivo" ponašanje

Luksuzni brend - navodi se u studiji – nije jedini u tekstilnoj industriji koji vodi politiku ekstremno niskih plata: "Firma (Hugo Bos, prim. red) nije "najgori slučaj", kaže Betina Musiolek iz CCC u intervjuu za DW. Izrada i šivenje luksuznih komada, koji se proizvode u malim količinama, dodeljuju se po pravilu radnicima u istočnoj Evropi, dok je u Aziji smeštena serijska proizvodnja lanaca jeftine odeće.

Jaz između zakonske minimalne zarade i one za koju se procenjuje da pruža sigurnu egzistenciju, prilično je veliki u zemljama Evrope sa prosečno niskim platama - čak veći nego u Aziji – kaže se u studiji. Zbog toga su plate kod luksuznih modnih kuća - kao što su Hugo Bos ili Maks Mara - u posebno oštrom kontrastu sa konačnom cenom proizvoda.

„Ni jedna firma ne voli da se njeno ime dovede u vezu sa tim, ali je samo jedna (Hugo Bos, prim. red) pokušala da spreči da to dopre do javnosti“, kaže Musiolek. Advokati koje je Hugo Bos angažovao su među novinarima poznati kao moćni, i spremni da upozorenja pretoče u dela. „Zbog toga smo se odlučili da je bolje da se povinujemo i izbrišemo iz studije ime Hugo Bos,“ kaže ona.

"Saradnja uz uzajamno poverenje"

Luksuzni brend nije ništa negirao, ali je rezultate studija doveo u pitanje: "Optužbu, da Hugo Bos plaća manje od uobičajenih lokalnih minimalnih zarada, firma odlučno odbija", piše Hugo Bos u svom saopštenju za DW. Firma sarađuje sa svojim liferantima "u atmosferi poverenja, a kontrole redovno vrše nezavisni i naši timovi. Strogo se vodi računa da su plate kod naših liferanata u skladu sa lokalnim zakonski minimalnim zaradama. To odgovara standardima naše firme, a i konvencijama Međunarodne organizacije rada (ILO) i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Dakle, nema govora o bednim platama“.

Rezultati studije pričaju drugačiju priču: krojačice koje rade za Hugo Bos, zarađuju u Turskoj i Hrvatskoj samo trećinu onoga što je potrebno za život. "U Turskoj na primer, za opstanak porodice je minimalno potrebno 1002 evra, neki sindikati govore o 1.100 evra", kaže Musiolek. "Prosečna plata radnica koje šiju za Hugo Bos je između 330-400 evra." Osim toga, ona takođe osuđuje to što se nemačka firma na zalaže za sindikalnu organizaciju radnika. "Radnice su tako zastrašene da ne mogu da se brane. Ko se sindikalno organizuje, biva označen kao terorista PKK".

Pogođeno oko devet miliona ljudi

Studija je ocenjivala i uslove za rad u 50 vodećih evropskih modnih firmi, uključujući: H&M, C&A, Zara, Adidas, Puma, Nike, Levi's, Benetton, Tom Tailor, Max Mara. Kontrolisani su samo direktni liferanti modnih kuća. Naučnici veruju da će rezultati, inače već planirane, studije, „drugog kruga“ proizvođača biti "mnogo gori".

Stručnjaci takođe procenjuju da je zbog bednih plata pogođeno oko devet miliona ljudi – uključujući tu i prijavljene i neprijavljene radnike, kao i njihove porodice u kojima je obično zaposlen samo jedan član.