Organi ubijenih zatvorenika

Kao i u svim drugim državama sveta, i u Kini postoji mnogo pacijenata koji godinama čekaju na presađivanje odgovarajućeg organa. Oko milion Kineza čeka na novi bubreg, 300.000 na novu jetru. Međutim, svake godine na raspolaganju je samo 10.000 organa. Veliki broj tih organa potiče od ubijenih zatvorenika. Kineske vlasti ne objavljuju podatke o izvršenim smrtnim kaznama, ali organizacija Amnesti internešenel (Amnesty International, AI) polazi od nekoliko hiljada ubistava godišnje.

Tu praksu transplantacije organa koji potiču od zatvorenika omogućava odredba iz oktobra 1984. godine, koju su doneli Vrhovni narodni sud i četiri nadležna ministarstva. Tom odredbom se dozvoljava oduzimanje organa u tri slučaja: ako osuđenik nema porodicu, ako je dobrovoljno pristao na donaciju ili u slučaju da na to pristane porodica ubijenog - posle izvršenja smrtne kazne.

Otrov umesto metka

Sara Šefer iz AI-a smatra da zatvorska ćelija kao izvor organa za transplantaciju otvara brojne mogućnosti zloupotrebe. Ona kaže da osuđenicima na smrt nije lako da se izbore za svoje pravo na odbijanje darivanja organa te da zato ne može da se govori o zaista dobrovoljnim donacijama.

Nekada je u Kini smrtna kazna izvršavana streljanjem, danas se koristi injekcija sa otrovom. To je pogodnije za kasniju transplantaciju jer se tako organi ubijenog ne oštećuju.

Liao Tienči je godinama radila za fondaciju Laogai risrč fondejšn (Laogai Research Foundation) iz Vašingtona, koju je osnovao borac za ljudska prava Hari Vu. Ta organizacija dobro poznaje uobičajenu praksu kineskog pravnog sistema. "Kako bi organi ubijenog zatvorenika mogli da se upotrebe, kod izvršenja smrtne kazne se laže. Tako osuđenik ne zna da li je u inekciji samo sredstvo za uspavljivanje ili smrtonosan otrov", kaže Liao Tienči.

Tradicija protiv donacije

Kineska vlada je 2007. godine zabranila trgovinu organima i dve godine kasnije u 10 kineskih pokrajina uvela je sistem za darivanje organa. I pored toga, potražnja i dalje ne može da se zadovolji. Zato ne čudi što se još uvek primenjuje praksa korišćenja organa od ubijenih zatvorenika. Sa ciljem da se spreče zloupotrebe, kinesko Udruženje lekara je još 2007. godine zatražilo da se uvede pravilo prema kojem će osuđenik moći da daruje organe samo svojim rođacima. Taj predlog nije usvojen, ali je zamenik ministra zdravstva kazao da se poštuju sva prava osuđenika, te da se od njih uvek traži pismena saglasnost za donaciju.

Liao Tienči je pozvala sve kineske građane da učestvuju u donaciji organa. Ona ukazuje na uobičajenu praksu u SAD-u, gde je u vozačkoj dozvoli upisano da li njen vlasnik pristaje na donaciju organa u slučaju smrtne nesreće. Ali, u Kini se donaciji organa suprotstavlja stara tradicija prema kojoj telo pokojnika mora nedirnuto da se sahrani. Osim toga, nepoverenje ljudi je veliko. Mnogi veruju da su zbog korupcije ionako povlašćeni samo bogati pacijenti. Za Liao Tienči su zato za uspešan sistem darivanja organa neophodni transparentnost, učešće javnosti i nezavisno pravosuđe. A od svega toga je Kina danas još uvek veoma daleko.

Autori: Jing Jang / Andrea Jung-Grim

Odg. urednica: Ivana Ivanović