Osamdeset pet godina Aleksandru Solženjicinu
11. decembar 2003.Oglas
(Osamdeset peti rodendan ruskog nobelovca za knjizevnost, Aleksandra Solženjicina, se danas slavi u senci gorucih sporova: Jer u pišcevo poznom delu "Dvesto godina zajedno" jedan konzervativni nacionalista optužuje jevreje za komunisticku katastrofu Rusije. Bivši disident kao da je pomracio istorijske zasluge svog remek-dela "Arhipelag Gulag". Prilog novinskih agencija:)
Knjiga "Dvesto godina zajedno" je objavljena i na nemackom jeziku. Zbog tekucih sporova oko antisemitizma u Nemackoj, pa i oko politicara Hrišcanskodemorkatske unije, Martina Homana, idzvac i autor su se ogradili od instrumentalizacije teksta. Ipak, utisak je da Solženjicinova baš poziva na antisemitiziam. U knjizi se iscrpno insistira na jevrejskom poreklu kumnistickih funkcionera Trockog, Kamenjeva, Zinovjeva i Sverdlova. Iako pisacporice da smatra su jevreji krivi za boljševisticku revoluciju 1917, njegova teza glasi: Kada su zaslepljeni rusi uništili sve što im je bilo sveto - boga, cara i otadžbinu - pritekli su im u pomoc i jevreji, kojma nije bilo ništa sveto.
Ruska i nemacka kritika su negativno reagovale na ovu Solženjicinovu knjigu. Pisac se branio, pomalo i paranocno, isticuci da ga je i kritika obradivala metodama tajne službe.
Govoreci o Aleksandru Solženjicinu danas se mora i zaobici ovo pozno aktuelno delo. Mora se i objektivno reci da je to jedan od najzalužnijih ljudi u novijoj ruskoj istoriji. Bio je žrtva kaženjenickog zatoceništva, koje je opisao u maestralnom delu "Dan u životu Ivana Denisovica", koje mu je donelo Nobelvou nagradu za književnost 1970. Potom je usledila trotomna grandiozna dokumentacija "Arhipelag Gulag", spomenik žrtvama kaženjickog progonstva. Godinama je Soženjicin živeo u egzilu u SAD. U rusiju se vratio 1994.
Knjiga "Dvesto godina zajedno" je objavljena i na nemackom jeziku. Zbog tekucih sporova oko antisemitizma u Nemackoj, pa i oko politicara Hrišcanskodemorkatske unije, Martina Homana, idzvac i autor su se ogradili od instrumentalizacije teksta. Ipak, utisak je da Solženjicinova baš poziva na antisemitiziam. U knjizi se iscrpno insistira na jevrejskom poreklu kumnistickih funkcionera Trockog, Kamenjeva, Zinovjeva i Sverdlova. Iako pisacporice da smatra su jevreji krivi za boljševisticku revoluciju 1917, njegova teza glasi: Kada su zaslepljeni rusi uništili sve što im je bilo sveto - boga, cara i otadžbinu - pritekli su im u pomoc i jevreji, kojma nije bilo ništa sveto.
Ruska i nemacka kritika su negativno reagovale na ovu Solženjicinovu knjigu. Pisac se branio, pomalo i paranocno, isticuci da ga je i kritika obradivala metodama tajne službe.
Govoreci o Aleksandru Solženjicinu danas se mora i zaobici ovo pozno aktuelno delo. Mora se i objektivno reci da je to jedan od najzalužnijih ljudi u novijoj ruskoj istoriji. Bio je žrtva kaženjenickog zatoceništva, koje je opisao u maestralnom delu "Dan u životu Ivana Denisovica", koje mu je donelo Nobelvou nagradu za književnost 1970. Potom je usledila trotomna grandiozna dokumentacija "Arhipelag Gulag", spomenik žrtvama kaženjickog progonstva. Godinama je Soženjicin živeo u egzilu u SAD. U rusiju se vratio 1994.
Oglas