Osmi dan stvaranja sveta

Tokom Obamine prethodne posete Japanu, nije bio predviđen obilazak ni Hirošime, ni Nagasakija. Kada su ga japanski novinari pitali, da li bacanje atomskih bombi na ova dva japanska grada smatra opravdanim, on je jednostavno izbegao da odgovori. Ipak se osvrnuo na Hirošimu i Nagasaki.

"Osećao bih se veoma počastvovanim da sam mogao da posetim ta dva grada. To bi za mene imalo veliki značaj", rekao je Obama i dodao da konkretnih planova da poseti Hirošimu i Nagasaki nema. Pa ipak, Obama je prvi američki predsednik, koji je 2010. godine na 65. godišnjicu napada atomskom bombom, poslao američku delegaciju u Japan, na obeležavanje ovog događaja.

"Predsednik Obama bi rado da zatvri začarani krug, smatra istoričar Ričard Rods, koji je dobio Pulicerovu nagradu za knjigu "Atomska bomba ili istorija osmog dana stvaranja sveta", ali to može uraditi tek u drugom mandatu."

Nijedan američki predsednik do sada nije posetio ni Hirošimu, ni Nagasaki. Takav korak, ubeđen je Rods, izazvao bi žestoke proteste konzervativnih snaga, ali i birača. Za mnoge Amerikance bi poseta značila priznanje krivice i to za nešto, za šta se oni, kako smatraju, ne trebaju izvinjavati.

Ratni zločin ili sredstvo za ostvarenje cilja?

Upotreba atomske bombe, pojašnjava Rods, bla je deo vojnog repertoara tog vremena. Bila je to osveta za napad Japanaca na Perl Harbor. Za Džejkoba Hornbergera, osnivača organizacije "Future of Freedom Foundation" bacanje bombe jedan je od najtežih ratnih zločina u istoriji. "Civili ne smeju biti žrtvovani kako bi se zaštitili sopstveni vojnici. Američka vlada to nije smela da uradi. Napasti civile je ratni zločin. Stoga bi službeno izvinjenje Japancima bila primerena reakcija", smatra Hornberger.

"Do toga međutim neće doći, i pored toga što se stav prema atomskim bombama na Hirošimu i Nagasaki vremenom promenio", smatra istoričar Alan Vinkler sa Majami Univerziteta u Ohaju. Hteli su da izbegnu opciju da Rusi zauzmu Japan. No, u poslednje vreme istoričari smatraju da je to bilo neizbežno, od momenta kada je počeo tzv. Menhetn-projekat u realizaciji J. Roberta Openhajmera."

Veterani se opiru

Atomske bombe su dakle bačene iz jednog prostog razloga: zato što su zbog toga napravljene. Američki ratni veterani, koji su bacili bombe, snažno se opiru svima koji sumnjaju u ispravnost takvog postupka. Kada je „National Air & Space Museum“ u Washingtonu, na 50. godišnjicu bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasiki pored bombardera B-29 iz kojeg je bačena bomba hteo da postavi i do pola izgoreli sat iz Hirošime koji je stao tačno u 8 sati i 15 minuta 6. avgusta 1945, veterani su se tome snažno usprotivili. Na kraju su na izložbi prikazani bombarderi i intervjui sa pilotima.

"Ova kontroverza pokazuje, koliko su Amerikanci još uvek razjedinjeni u stavovima", smatra istoričar Rods. "Potrebno je da prođe 100 godina da bi ljudi mogli nepristrasno da gledaju na jedan takav rat ", zaključuje istorićar, citirajući jednog kolegu.
 

Kristina Bergman