Ostati na Golanskoj visoravni ili ne?

Do sada su poslovi u okviru misije Ujedinjenih nacija za nadzor dezangažovanja na Golanskoj visoravni (UNDOF) važili za dobro plaćen i relativno miran posao. Posmatračke snage UN još od 1974. godine, imaju zadatak da nadgledaju sprovođenje primirja između dva suseda, Izraela i Sirije. Stacionirane su na koridoru dugom 70 kilometara u regionu Golanske visoravni.

Sve se promenilo, eskalacijom prilika u Siriji. Mirna granica sa Izraelom, više to nije bila. Sirijske snage bezbednosti, ali i borci iz redova opozicije stalno upadaju u sporno područje, a u više navrata došlo je i do razmene vatre sa izraelskom vojskom. U maju je došlo i do incidenta, kada su u ruke sirijskih pobunjenika pali pripadnici plavih šlemova sa Filipina. Neposredno nakon toga, Austrija odlučuje da povuče svoje vojnike. „Situacija je opasna“, obrazložila je Vlada Austrije. Jedan deo austrijskih vojnika već je vraćen.

Posmatračka misija ograničenih ingerencija

Pošto su se okolnosti promenile, nameće se pitanje, da li produžetak mandata ovoj misiji UN dovoljan? Iznenadno povlačenje austrijskih vojnika, koji su od početka bili glavni stub misije na Golanskoj visoravni, doprinelo je da ovo pitanje postane izuzetno važno, uoči planiranog produženja 26. juna.

Hajnc Gertner, profesor na Institutu za međunarodnu politiku u Beču, smatra da ne bi trebalo produžiti mandat ovoj misiji. On veruje međunarodne zajednice još odavno nije uspela da postavi tu misiju na noge. „Ta misija je morala da bude preinačena u misiju sa mandatom, koji bi omogućio i delovanje u borbenim dejstvima“, kaže Gertner. On dodaje da se to pod hitno mora učiniti, u protivnom je zaštita od napada sirijske vojske nemoguća. „Samo na taj način se ova demilitarizovana zona u toj formi može i održati.“

Plavi šlemovi trenutno imaju samo posmatračku ulogu i smeju vojno da deluju samo u slučaju samoodbrane. Istovremeno niko ne sumnja da je ova misija važna. Ujedinjene nacije su zbog toga već potvrdile da će povećati broj vojnika u okviru misije plavih šlemova sa sadašnjih 900 na 1.250 pripadnika.

Fidži ponovo spasava misiju

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun nalazi se pred velikim problemom, kako u kratkom vremenu da zameni 380 vojnika iz Austrije. Fidži je ponudio svoje vojnike, ali ta zemlja već šalje svoje snage kao zamenu za vojnike iz Hrvatske, Japana i Kanade, dakle zemlje koje su svoje pripadnike povukle u proleće ove godine. Misije u okviru plavih šlemova trenutno su atraktivne za zemlje sa lošim životnim standardom. Vojnici iz tih zemalja koji učestvuju u međunarodnim misijama bolje su plaćeni, nego oni koji ostaju u domovini, a potpuno nezavisno od toga učešćem u misijama, jedna zemlja može poboljšati svoj spoljnopolitički imidž. Zato nije slučajno što veliki broj pripadnika plavih šlemova potiče iz azijskih država, kao što su Filipini, Indija, Bangladeš ili Pakistan.

Stručnjak Ujedinjenih nacija Andreas Cumah veruje da je rešenje u novoj misiji, koja bi zamenila UNDOF, ali  pregovori sa skandinavskim zemljama, pre svega Švedskom i Danskom, do sada su bili bez uspeha. Ako ne bude pomaka, onda na Golanskoj visoravni, ubuduće neće biti zastupljena ni jedna evropska zemlja. „Zbog toga je generalni sekretar UN upućen na to da prihvati ponude zemalja poput Fidžija ili drugih problematičnih zemalja, kojima možda nedostaje i iskustvo u okviru međunarodnih posmatračkih“, kaže Cumah. Kaže bi bilo smislenije kada bi se Evropljani zajedno sa Ujedinjenim nacijama angažovali da ova misija postane funkcionalna i svrsishodna. U Njujorku se čude zbog nedostatka koordinacije među Evropljanima. „Tamo se u najmanju ruku iza zatvorenih vrata smatra da ne postoji zajednička spoljna politika. O zajedničkoj bezbednosnoj politici se uopšte ne govori“, kaže Andreas Cumah.

UNDOF nije jedini problem

Taj stručnjak čak tvrdi da situacija postaje šizofrena, jer svi koji su uključeni u raspravu, svesni su da bi situacija mogla dramatično da se promeni kada više ne bude Asadovog režima. „Moguće je da će u Siriji biti delova u kojima operišu terorističke grupe Al Kaide. Svi to znaju, samo o tome niko ne govori javno“, objašnjava Cumah i dodaje da je u tom slučaju jedina moguća konsekvenca poboljšanje postojeće misije UN. S druge strane, takav pokušaj u SB UN, verovatno zbog protivljenja Rusije završio bi neuspešno, jer bi Moskva tada indirektno priznala da bi Asadova vlada mogla pasti.

Politikolog Gertner iz Beča tvrdi da slična kriza postoji i u slučaju misije UNIFIL u Libanu. I tamo su plavi šlemovi samo posmatračka misija. „Ukoliko dođe do eskalacije prilika i tamo bi se moglo dogoditi isto. Države koje su uključene u tu misiju, mogle bi sa punim pravom da kažu. Nismo u stanju na ostvarimo cilj, zato se povlačimo.“

Autori: Žanete Zajfert / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković