Ostavka Matijasa Platceka

Predsedništvo stranke za Placekovog naslednika nominovalo je 57-godišnjeg Kurta Beka, premijera saavezne zemlje Rajnald Falc. On bi zvanično trebalo da bude izabran na vanrednom partijskom kongresu SPD-a krajem maja. Placek će i dalje ostati na poziciji premijera u istočno nemačkoj saveznoj zemlji Brandenburg. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja u Nemačkoj Matijas Placek je po popularnosti medju gradjanstvom, na drugom mestu, odmah iza kancelarke Angele Merkel.

SPD-u je još samo to nedostajalo. Nakon što su posle izbora koji su izgubljeni sa tesnim rezultatom, uspeli da formiraju zajedničku vladu pod An gelom Merkel, oni od tada, prema pokazateljima ispitivanja javnog menjenja, permanentno gube podršku birača SPD se upravo nalaze na početku teške diskusije kako da pod pritikom velike koalicije i još više pod pritiskom globalizacije formulišu socijaldemokratsku politiku koja bi mogla biti prihvaćena i od strane birača, i kao takva nagradjena na izborima.I sve to sa prilično tankim sastavom političkih igrača, koji nakon ostavke Placeka postaje još tanji.

Kada premijer vlade Rajnald Falca Kurt Bek na vanrednom partijskom kongresu sredinom maja bude izabran za Placekovog naslednika, u šta ne treba sumnjati, on će biti peti šef SPD partije u poslednjih 7 godina. Početkom 1999. Oskar Lafonten, koji je nekada slavljen kao spasitelj partije, iznenadno, preko noći podneo je ostavku na funkciju predsednika partije. Gerhard Šreder, tada tek izabrani kancelar Nemačke, napustio je partijsku liniju koju je pre toga zajednički zastupao sa Lafontenom, a njemu, svojim primedbama prosto više nije dozvolio da na sednicama kabineta dodje do reči. Posle Lafontenovog odlaska Šreder je preuzeo vodjstcvo partije i prisilio SPD da prihvati kurs njegove vlade prema privredi. Partija je sa olakšanjem prihvatila Šrederovu ostavku početkom 2004 te godine koju je podneo posle serije gubitaka na zemaljskim parlamentarnim izborima. Na mesto šefa partije SPD stupio je Franc Mintefering, koji je znao kako partija diše. Ali Minteferingu je partija SPD podmetnula nobu. Široko nezadovoljstvo u partijskim redovima zbog ustupaka datih u koalicionom dogovaranju sa partijama Unije, našlo je odušak u glasanju za izbor generalnog sekretara SPD. Minteferingov kandidat Kajo Vaserhevel nije dobio većinu glasova u predsedništvu parčtije, Mintefering je dao ostavku na mesto šefa partije.

Kao naslednika Minteferinga mnogi su želeli da vide predsednika vlade Rajnald Falca Kurta Beka, ali je on to odbio zbog predstojećih zemaljskih parlamentarnih izbora u Rajnald Falcu, na kojima se potvrdio. Tako je zbog nedostatka asternative na prvo mesto poguran Matijas Placek, koji do tada nije spadao u vodeću partijsku garnituru. Placek je prihvatio dužnost sa pruskim osećanjem za dužnost. I kao što je sada u izjavi prilikom podnošenja ostavke, priznao, precenio je svoje snage.

Placeku je uspelo da za samo nekoliko meseci na čelu partije SPD-a da se transformiše i da od rezervnog rešenja postane neko od koga se mnogo očekivalo. On se od nepoznatog provincijskog vojvode uspeo na drugo mesto u skali popularnosti nemačke politike. Odmah iza kancelarke Angele Merkel, iako se u SPD partiji s vremena na vreme gundjalo da nedostaje čvrsto vodjstvo, Placekov kolegijalni stil rukovanja partijom, pomogao je da utihnu strasti. Oni koji poznaju Kurta Beka predvidjaju sličan rukovodeći stil. Pri tom je on i rutinirani stari partijski lisac, što Placek nije bio. Sada sigurno da će se članstvo SPD brzo svrstati iza Beka. Već i zbog toga što jedva da postoji neka druga ličnost kojoj bi se mogao poveriti zadatak predsednika partije.

Peter Štitcle