Otkaz je za većinu najveća noćna mora

Broj nezaposlenih bi zbog posledica svetske finansijske krize bio daleko veći, da nemački preduzetnici potencijalne otkaze nisu zamenili uvođenjem skraćenog radnog vremena. Država je, međutim, ovakve programe počela da gasi, a Nemci strahuju od novih otkaza.

Uvođenjem skraćenog radnog vremena, država je u 2009. godini uspela da izbegne masovna otpuštanja radnika zbog duboke recesije. Radnici su deo plate dobijali od firme, dok im je razliku isplaćivala država. Bio je to privremeni metod kojim su preduzetnici mogli da premoste dve najteže krizne godine.

Krizu je zahvaljujući vladinom programu premostila i Ina Huber, koja već trideset godina radi kao prodavačica. Tri mlađe koleginice dobile se prošle godine otkaz, a Ini je ponuđen ugovor na pola radnog vremena.

„Žao mi je što su moje koleginice dobile otkaz, jer smo godinama radile zajedno, ali moram priznati da sam srećna što sam ostala na svom radnom mestu, pa makar i na pola radnog vremena. Situacija na tržištu rada i u Zavodu za zapošljavanje nije nimalo sjajna.“

Nemačka sve zaduženija…

Međutim, novca za ovakve programe više nema, jer dugovi države dostižu nekoliko desetina milijardi evra. Nemačka je trenutno zadužena sa 1.200 evra po glavi stanovnika, a zaduženja i dalje rastu. Nemci sve više strahuju za svoju egzistenciju:

„Nisam direktno ugrožen, ali nesigurnost uvek postoji. Zaposlen sam u osiguravajućem društvu i u našoj branši se ukidaju mnogo radna mesta. Na svemu se štedi!“

„Čovek uvek strahuje da će izgubiti posao, jer danas više ništa nije sigurno.“

„Pesimizam se odražava na psihičko stanje. Nekada se budim noću i ne mogu ponovo da zaspim, jer razmišljam kakva me budućnost čeka. Nedostaje mi sigurnost, jer ne mogu da planiram svoju budućnost.“

Prognoza bolja nego što ljudi misle!

U nemačkom Institutu za budućnost i posao, smatraju da prognoze nisu toliko crne. Broj nezaposlenih u narednom periodu ne bi trebalo da bude veći od četiri miliona, smatra saradnik Instituta, Hilmer Šnajder (Schneider) i objašnjava:

„U maju smo imali milion i po mesta sa skraćenim radnim vremenom. U međuvremenu ih imamo jedan milion. Dakle, pola miliona mesta sa skraćenim radnim vremenom je ukinuto, ali broj nezaposlenih nije značajno porastao. Zato i postoji nada da se ovakav trend ni u ovoj godini neće mnogo promeniti, iako će mesta sa skraćenim radnim vremenom tokom ove godine biti postepeno ukinuta.“

Nemačko tržište rada tokom prošle godine nije mnogo ugrozio ni pad privrednog rasta. Zbog pada privrednog rasta od pet odsto, bez posla je ostalo tek 200.000 zaposlenih, komentarišu u nemačkom Institutu za budućnost i posao.

autor: Selma Filipović, Berlin

odg. urednik: N. Jakovljević