Otklanjanje Bušove hipoteke

List Noje osnabriker cajtung piše:

„Sve ukazuje da će Obama, kao što je obećao, zatvoriti ozloglašeni logor. Na taj način otklonio bi veliku hipoteku koju je ostavio Džordž Buš. Uz to ide i prebacivanje zatočenika u SAD. Njihova deportacija, recimo u Nemačku, bila bi moguća samo u iznimnim slučajevima. Osnivanje Gvantanama bila je velika greška i posledice moraju da snose samo Amerikanci", piše „Noje osnabriker cajtung",

Međunarodni problem

Komentator lista Fajnenšel tajms dojčland ima nešto drugačije mišljenje:

„Nema sumnje da su SAD u punoj meri odgovorne za osnivanje logora. Međutim, iza toga se krije jedan međunarodni problem. I Nemačka se posle 11. septembra 2001. izjasnila za borbu protiv terorizma. Ako je reč o tome da se ljudski postupa sa zarobljenicima u toj borbi onda i nemačka vlada ima svoju obavezu. To se odnosi i na zatočenike koji nisu samo nedužne osobe koje su u pogrešnom trenutku bile na pogrešnom mestu. Podrška Vašingtonu biće verodostojna samo ako Nemačka preuzme i potencijalno opasne osobe za koje nije dokazano da su počinile krivično delo", piše „Fajnenšel tajms dojčland".

Bauk recesije

O vladinom izveštaju o recesiji, prema kome će društveni proizvod Nemačke ove godine opasti za više od dva procenta, list Augsburger algemajne piše:

„Što duža bude recesija u drugim članicama EU i SAD to će više vremena biti potrebno i nemačkim firmama da se vrate na ta tržišta. To se ne odnosi samo na proizvođače automobila ili velike hemijske koncerne kakav je BASF, nego i na hiljade malih i srednjih preduzeća. Na različite prognoze o privrednim kretanjima ne bi se trebalo preterano oslanjati. Privredni uspon, koji ministar privrede Mihael Glos najavljuje za drugu polovinu godine, ne zasniva se toliko na statističkim podacima, koliko na političkim očekivanjima", upozorava „Augsburger algemajne".

Kako do gasa?

List Handelsblat piše da Evropska komisija namerava da uloži tri i po milijarde evra u izgradnju mreže za transport energenata. Plan će biti obelodanjen iduće sedmice u Briselu. Odluka je donesena kao odgovor na krizu izazvanu rusko-ukrajinskim sporom oko transporta gasa. Namera je da se u okviru EU bolje povežu nacionalne mreže kako bi u slučaju neke nove krize članice mogle lakše da pomognu jedna drugoj. Planira se povezivanje gasovoda i dalekovoda između Skandinavije, Poljske i baltičkih zemalja. Potrebno je bolje povezati i mreže na istoku Evrope, pre svega između Rumunije, Slovačke, Austrije i Mađarske.

Jaz između bogatih i siromašnih

Špigel onlajn

izveštava o sve većem jazu između bogatih i siromašnih u Nemačkoj i piše:

„Studija Nemačkog instituta za privredna istraživanja pokazuje da se od 2002.ge značajno povećao jaz između bogatih i siromašnih u Nemačkoj. Učešće deset procenata najbogatijih u ukupnoj imovini poraslo je sa 57,9 na 61,1 procent. Štaviše, jedan procent najbogatijih Nemaca raspolaže sa 23 odsto ukupne imovine. Siromašnijih sedamdeset procenata nemačkih građana poseduje samo devet odsto ukupne imovine, a 27 odsto odraslih građana nema ništa, eventualno samo dugove.

Istraživanje pokazuje da se povećao i jaz između istočnog i zapadnog dela zemlje – dok su na zapadu neto prihodi od 2002.ge porasli za 11 odsto, u istočnom delu Nemačke pali su za nepunih deset odsto, ali ako se uračuna inflacija za celih 17", piše „Špigel onlajn".

"Drugi zadaci" na Kosovu

Povodom osnivanja Kosovskih snaga bezbednosti list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Prema Ahtisarijevom planu ove snage – koje nisu armija, mada to jesu – trebalo bi u početku da se angažuju prilikom otklanjanja posledica katastrofa ili na sličnmim zadacima, recimo otklanjanju mina. Kasnije bi trebalo da preuzmu i „druge zadatke", kako se kaže u Ahtisarijevom planu.

O tim „drugim zadacima" iza kulisa se spore zemlje – zaštitnice kosovske nezavisnosti. Pre svega Nemačka i Italija su se protivile osnivanju kosovske armije, jer – kako smatraju - za Beograd je gubitak Kosova ionako poniženje koje ne bi trebalo povećavati time što bi bivša srpska pokrajina dobila i svoju vojsku.

Međutim, Ahtisariju i Vašiongtonu bilo je do toga da hiljade pripadnika OVK uključe u strukture koje su pod kontrolom kako bi sprečili nastajanje nekontrolisanih oružanih grupa ili masovno uključivanje demobilisanih u organizovani kriminal. Ostaje da se vidi da li će to biti sprečeno osnivanjem Kosovskih snaga bezbednosti. U svakom slučaju, uprkos protestima Beograda koji Kosovo i dalje smatra svojom pokrajinom, u sredu je gotovo doslovno ispunjen taj deo Ahtisarijevog plana", piše „Fraknkfurter algemajne cajtung".