Otkrića o "ponašanju fosila"
17. mart 2010.
Fosilni ostaci koji govore o ponašanju su izuzetno retki, ali putem pažljive forenzičke analize otisaka zuba ostavljenih na dobro očuvanom skeletu delfina, istraživački tim u Pizi u Italiji, rekonstruisao je događaje koji su vodili smrti delfina, a uz to i ustanovili potencijalni identitet ubice – ajkule od četiri metra po imenu Cosmopolitodus hastalis.
Detektivski posao
Dokazi su nađeni na skeletu delfina dugog oko tri metra koji je inače pronađen u regiji Pijemontu u severnoj Italiji. Vođa projekta, Đovani Bjanuki kaže:
“Fosil delfina decenijama je skupljao prašinu u muzeju u Torinu, a onda smo na njemu otkrili tragove ujeda i vilice na rebrima. Otkrivanje identiteta napadača zahtevalo je pravi detektivski rad, pošto je jedini dokaz samo taj otisak zuba.”
"Tuča" delfina i ajkule
Đovani Bjanuki je smesta u pomoć pozvao kolege – eksperte za fosile ajkula i nakon zajedničkog istraživanja prepoznali su predatora – prastaru ajkulu dugu oko četiri metra, čiji se tragovi mogu naći u istom stenju gde je nađen i skelet delfina. Zahvaljujući tim dokazima, paleontolozi su uspeli da rekonstruišu surovo ubistvo delfina koga je ajkula ne samo ugrizla već i tresla njegovo telo levo-desno dok nije izgubio krv i život.
Otkriće kako su se delfini i ajkule tukli u praistoriji važno je jer nam više otkriva o takozvanom “ponašanju fosila”. Ovakva istraživanja važna su jer nam daju uvid u ekološku interakciju organizama u praokeanima, kaže stručnjak za fosilne ostatke ajkula, doktor Kenšu Šimada:
“Istraživanje Bjanukija i njegovih kolega pomaže u daljem otrkrivanju kako su se praistorijske ajkule ponašale i šta su jele, što nam pomaže i u shvatanju šireg podvodnog lanca života.”
sd/tm/ii