Otkrivanje sepse za jedan sat

U Nemačkoj godišnje 60.000 ljudi umre od trovanja krvi. Mnogi među njima umiru od sepse, koju neretko zarade baš tokom zahvata u bolnicama. Kada se sepsa ustanovi, šanse za preživljavanje su svedene na pedeset odsto. Dakle, polovina obolelih umre, a glavni razlog je što se sepsa kasno dijagnostifikuje pa je i tretiranje gotovo nemoguće.

Istraživači sa Instituta Fraunhofer kog Lajpciga razvili su novu metodu kojom se sepsa otkriva neuporedivo brže. Oni koriste nanometarske čestice oksidovanog gvožđa, prenosi nam doktor Dirk Kulmajer sa Instituta za imunologiju. „Pomoću magneta pomeramo čestice kroz krv nekoliko minuta. Tako možemo da pronađemo i izolujemo bakterije i viruse.“

Nije sve tako jednostavno. Oko 30 vrsta bakterija i sedam vrsta gljivica koje izazivaju sepsu nisu prirodno namagnetisane. Ali postoji način da se privuku. Naime, čestice gvožđa se prevlače tananim slojem plastike i zatim takozvanim funkcionalnim slojem. „To mogu biti, recimo, antitela koja vezuju određene bakterije. Među njima i opasne stafilokoke i druge patogene koji mogu da izazovu sepsu.“

Tako povezane sa česticama gvožđa, bakterije se sprovode do jedne plastične karte, veličine obične kreditne kartice. Ova specijalna karta ima 12 komora koje su povezane minijaturnim kanalima. U komorama se klice rastvaraju, a onda se njihova DNK umnožava posebnim postupkom. „Na čestice kopiramo DNK bakterija, virusa ili gljivica – i to samo one sekvence koje su specifične za ove patogene. Konačno, na osnovu tih kopija može mnogo da se sazna. Zapravo, možemo da analiziramo celu bakteriju.“

Kompletne analize za jedan sat

Tako je moguće vrlo rano otkriti sepsu – već kada se u krvi bolesnika nađe stotinak bakterija. Starije metode otkrivaju bolest tek posle dva dana, kada se bakterije umnože, a to je često prekasno. Sistem sa magnetima omogućava da se iz uzorka krvi genetski kod kopira za nekih pola sata. Sve se završava u poslednjoj komori čipa, objašnjava Kulmajer. „U ovoj poslednjoj komori su postavljeni različiti takozvani ‘hvatači’ koji su specifični za svaku vrstu patogenih tela koja mogu da izazovu sepsu.“

Lekari će kompletne analize imati za jedan sat. Tada će znati koja je tačno bakterija, virus ili gljivica izazvala trovanje krvi. I što je najvažnije, znaće da li je u pitanju neki rezistentni oblik za koji postoji malo lekova ili je u pitanju standardna bakterija koja se može suzbiti antibioticima. Tako se reaguje brže i tačnije i ostavlja nada da će se smanjiti smrtnost od sepse.

Novi sistem će se naći u širokoj primeni za dve godine, a dotada će istraživači sa Fraunhofer instituta pokušati još da ga unaprede.

Autori: Hatmut Šade / Nemanja Rujević

Odg. urednik: Ivan Đerković