Otkrivena formula za „muzički hit“

Naučnici sa Univerziteta Bristol u Velikoj Britaniji pronašli su formulu. A kako su do iste došli? Uzeli su britanske top liste u poslednjih 40 godina i istražili pesme koje su bile na vrhu, ali i one koje su bile pri dnu, od 30. do 40. mesta. Analizirani su tempo, ritam, trajanje, tok, zvučnost i harmoničnost. Pritom su primenjeni algoritmi koji mogu da uče. I tako je nastala „jednačina za potencijalni hit“.

Oni kažu da nemaju samo 60 odsto pogodaka, već mogu da iščitaju trendove u muzici proteklih decenija. „Međutim, muzički ukusi su se menjali. Zbog toga mora da se menja i naša jednačina za potencijalni hit“, kaže vođa studije Tijl De Bi. „Pronašli smo da se potencijal neke pesme da postane hit zavisi od epohe, dakle od dominantnog muzičkog stila, kulture i okoline.“

Nije bilo važno da li uz pesmu može da se đuska?

Tako su naučnici došli do zaključka da do 80-ih nije bilo toliko važno, da li uz neku pesmu može da se đuska ili ne. Međutim, posle toga taj faktor je bio izuzetno važan. Osamdesetih godina je hit pre mogla da postane neka lagana balada. Sve do ranih devedesetih, prva mesta na top listama su zauzimale jednostavne, harmonične pesme.

Bilo je perioda u kojim je naučnicima bilo teško da predvide uspeh neke pesme. Naročito malo pogodaka je bilo oko 1980. godine. Najveći broj pogodaka su ostvarili u prvoj polovini devedesetih i potom od 2000. na ovamo. Naučnici zaključuju da su kasne 70-te i rane 80-te bile posebno kreativne i inovativne godine za pop muziku.

Ali, postavlja se pitanje koliko je takav je program upotrebljiv u svakodnevici? Upravo za ljude koji nemaju izgrađen muzički ukus, tako nešto bi moglo da bude od pomoći. Kada recimo na radiju čujemo novu muziku, možemo da je pustimo i u ovom programu i tako saznamo da li bi toj grupi ili pevaču trebalo posvetiti veću pažnju, ili ne. Tako da jednog dana možemo da kažemo, meni su se dopali dok ih niko nije znao!“

Autor: Dijana Roščić (ard)
Odg. urednik: Jakov Leon