Ozbiljna kriza američke vlade

DLR: Odakle Amerikancima tolika želja za propadanjem?

Ridiger Lenc: „Ne mora da znači da se radi o propadanju, ali je u svakom slučaju reč o ozbiljnoj krizi američke vlade. A želja koju spominjete sigurno je utemeljena u američkom vladajućem sistemu, koji se razlikuje od našeg, jer polazi od pretpostavke da se moć i kontra-moć mnogo jače sudaraju u političkom prostoru, da tamo ima mnogo više kockanja, te da pregovore često obeležavaju oštre konfrontacije. Upravo smo to sada videli. Ali slučajeva da je vlada u finansijskoj blokadi bilo je i ranije, poslednji put 1995/96 za vreme vladavine Bila Klintona. Nakon toga se uvek pronašlo rešenje. Američki sistem vlasti počiva na toj suprotnosti. Ali u ovom slučaju radi se o ozbiljnoj krizi. Na to ste ukazali ili o ozbiljnijoj krizi jer se već sredinom oktobra postavlja pitanje da li sledi novo podizanje stope zaduženja. To bi moglo da bude veoma ozbiljno.“

Spor oko zdravstvenog sistema i dalje je centralni. Republikanci su pod manjim ili većim uticajem radikalnog pokreta „Čajanka“. Kakvi su to ljudi, koji će državu radije dovesti pred zid, nego dozvoliti da na snagu stupi zakon koji je već usvojen? Predsednik Barak Obama govori o ekstremistima. Da li su to ekstremisti?

„Politički gledano, reč je svakako o ideolozima. To znači da oni žive ideologiju koja se zove, i koja potiče od početaka postojanja američke republike. Otuda 'Čajanka', kada se podigao glas protiv britanskog podizanja poreza na čaj. Oni se vraćaju na početke, na vreme kada je Amerika bila utemeljena: nema povišice poreza, država mora da živi od onog što ima. To je zapravo veoma razuman stav, ali kada se on unutar partije republikanaca radikalizuje, kao u slučaju pokreta 'Čajanka', to ubrzo dovodi do ozbiljnih podela i postaje tempirana bomba. Upravo tu situaciju sada imamo. Reč i o jednom ideološkom pravcu nekoliko desetina poslanika, koji praktično čitav sistem uzimaju za svog taoca.“

Koji su to ljudi? Sigurno poznajete jednog ili više njih bliskih pokretu „Čajanka“?

„To su ljudi koji su uvereni da je put kojim je Amerika išla prethodnih godina, put prezaduživanja, i da je on pogrešan; da je neophodan hitan zaokret i zato se na zdravstvenu reformu gleda kao na reformu koja košta veoma mnogo novca i koja preko 40 miliona novih ljudi uvlači u zdravstveni system. A oni žele da taj novac uštede. Zato postoji veliko protivljenje neophodnoj reformi zdravstva. Mnogi Evropljani uopšte ne mogu da shvate da postoje Amerikanci koji se protive merama u čijim prednostima mi uživamo više od jednog veka.“

Republikanci sada važe za odgovorne za blokadu. Da li taj stav može da im šteti ili je zdravstvena reforma toliko nepopularna među stanovništvom da takve opasnosti nema?

„Upravo to je otvoreno pitanje. Postoji tesna većina među stanovništvom koja se protivi reformi, oko 50 odsto. Ali takođe postoji jasna većina koja se u politici protivi toj autoblokadi. Zdravstvena reforma je zakon, ona je ustavno priznata od strane Vrhovnog suda. U tom smislu ona je ključni deo Obamine politike. Ukoliko sada bude oborena od strane republikanaca, to bi sigurno predstavljalo dramu za Obamin drugi mandat i demokrate to pod svaku cenu žele da izbegnu.“

I sada je u toku poznata igra, ko je kriv za ovakvu situaciju?

„Potpuno tačno. Obe strane međusobno upiru prstom na drugu. Građani imaju jasno mišljenje. Tesna, ali odlučujuća većina krivicu pripisuje republikancima, pa samim tim i pokretu 'Čajanka' i ostaje da se vidi kako će se to dalje odraziti na politički sistem.“

Poslednji put smo videli, za vreme vladavine Bila Klintona, da republikancima to nije pošlo za rukom.

„Apsolutno tačno. On je posle toga ostvario izbornu pobedu i započeo svoj drugi predsednički mandat. U tom smislu republikanci bi, posebno oni radikalni, mogli iz da istorije izvuku pouku. Ali većina među njima iz pokreta 'Čajanka' su mladi ljudi, koji ne shvataju tu istorijsku lekciju, jer u to vreme ili nisu bili u politici poslu ili još nisu bili ni rođeni.“

Blokada plaćanja koja je danas stupila na snagu za vladu je jedan problem, a drugi je opasnost od državnog bankrota. Vlada do sredine oktobra još ima novca. I ako se stopa zaduživanja ne poveća zemlja će potpuno da bankrotira. Mislite li da će do toga doći?

„Do sada je to uvek bilo izbegnuto. Opasnost od nepodizanja stope zaduživanja kojom se bonitet Sjedinjenih Država dovodi u pitanje, mnogo je veća od problema sa kojim je američki sistem sada konfrontiran. U tom smislu sve je veći pritisak za pronalaženjem zajedničkog rešenja. Jer ako se ne poveća gornja granica zaduživanja, moglo bi da se dogodi da rejting-agencije umanje kreditni rejting Amerike, a to bi se momentalno odrazilo ne samo na američku, već i na svetsku privredu, na dolar i na kraju krajeva i na nas. Tako da je reč o zatrpanoj tempiranoj bombi, koju je neophodno deaktivirati i to što pre.“

Rekli ste da pritisak raste. Da li mislite da će doći do rešenja?

To je teško oceniti, jer ideolozi među republikancima za sada nisu dali signale da su spremni za kompromis. A potrebna je i većina u Kongresu. Potrebna je većina u Predstavničkom domu kako bi se postigao kompromis. Možda se može zamisliti i smena u rukovodstvu republikanaca koja bi omogućila pronalaženje rešenja sa Belom kućom i Senatom u kojem većinu imaju demokrate. Ali, kao što sam rekao, to je trenutno veoma teško proceniti.“

Autor: Dirk-Oliver Hekman (dlr) / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković