Očekivanja EU nakon izbora u Srbiji

Evropska unija po pravilu ne komentariše izbore koji se održavaju „po međunarodnim standardima i demokratskim procedurama“, kako u partnerskim zemljama, tako i u zemljama kandidatima za članstvo. Neposredno pred parlamentarne izbore u Srbiji iz sedišta Evropske komisije iznose samo očekivanja:

„Važno je da izbori budu dobro pripremljeni, da sam izborni proces protekne bez problema i da se brzo nastave parlamentarne i vladine aktivnosti kako bismo mogli da nastavimo i sa procesom pristupanja Srbije. Mi od Srbije očekujemo da iz fokusa ne izgubi evropsku reformsku agendu kao i da nastavi proces normalizacije odnosa sa Kosovom, posebno u primeni već postignutih dogovora“, izjavio je za Dojče vele portparol evropskog komesara za proširenje, Peter Stano.

U Komesarijatu za proširenje podvlače i činjenicu da tokom celog predizbornog procesa nije prekidan rad tehničkih grupa Srbije i EU. U okviru, kako u Evropskoj komisiji naglašavaju „uspešno započetih“ pregovora o pridruživanju Srbije, u februaru i martu su se održavali ekspertski sastanci, nastavljen je proces skrininga i održan sastanak Komiteta za stabilizaciju i asocijaciju.

Očekuje se primena Briselskog dogovora

U diplomatskim izvorima u Briselu može se čuti ocena da bi rezultat izbora koji se u nedelju 16. marta održavaju u Srbiji trebalo da bude relativno jasan, a to je konsolidacija moći trenutno vladajuće stranke. Navodi se da je u pitanju stranka koja nije „prirodno naginjala EU“, da je prošla „najveću promenu“ kada je u pitanju evropska agenda zemlje i da je sada posvećena evropskom putu Srbije.

„Poziv za izbore u Srbiji zasnovan je na konsolidaciji pozicija unutar zemlje i samim tim EU nije 'jaka' tema u predizbornoj kampanji. Međutim uverena sam da će taj put Srbije biti nastavljen“, kaže za Dojče vele Rosa Balfur, iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu. „Pored celog paketa reformi, od Srbije će se, u narednom periodu, tražiti da ojača demokratske institucije, vladavinu prava, pravosuđe. Ipak, smatram da će sve oči i dalje biti uprte u dijalog sa Prištinom i primenu Briselskog dogovora. Prioritet za novu vlast u Beogradu moraće da bude da se primeni sve što je već dogovoreno. Evropska unija i zemlje članice će to pažljivo pratiti i nema „puta nazad“ iz već postignutih dogovora“, ocenjuje Balfur.

Promena aktera u dijalogu Beograda i Prištine?

U ovim trenucima dijalog Beograda i Prištine ne napreduje najbolje, ocenjuju evropski analitičari. Očekuje se da će izbori u Srbiji, ali i na Kosovu, kao i moguća „promena aktera“ u razgovorima na visokom političkom nivou, doneti dodatni „zastoj“.

„Iako se može očekivati period upoznavanja novih aktera i uspostavljanja novog poverenja smatram da bi u drugoj polovini 2014. godine trebalo da se pokrenu stvari. Posle kosovskih izbora u junu pa do kraja oktobra, do kada traje mandat visoke predstavnice EU, Ketrin Ešton, koja je posredovala u ovim dogovorima, postoji mogućnost da se dijalog ubrza. Same ličnosti mnogo znače u ovakvim pregovorima, ali ne treba zaboraviti da tu postoje i celi tehnički timovi. Ne treba se fokusirati samo na lidere, ali naivno je misliti da to neće imati uticaja na dijalog“, kaže Balfur.

U Briselu preovladava mišljenje da je „dugoročna slika“ rezultata razgovora Beograda i Prištine pozitivna. Ocenjuje se su „ulozi visoki“ i za Srbiju i za Kosovo i da paralelizam pristupnog procesa i procesa dijaloga daje EU dovoljno težine da se premoste trenutne poteškoće u primeni Briselskog dogovora.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković