Pak: Nema ulaska u EU bez rešenja problema sa Kosovom

Najveći problem Srbije je taj što joj je Kosovo najbliži komšija, kojeg ne želi da prizna, kaže Doris Pak, članica Evropskog parlamenta. Odnos Srbije prema Kosovu je izuzetno loš, i on mora da se menja, smatra Pak. Srbi sa Kosova trebalo bi da se aktiviraju i uključe u kreiranje politike svoje zemlje,a najveću šansu imaju na predstojećim lokalnim izborima tokom kojih bi mogli i da se izbore za mesta u opštinskim savetima Kosova, ocenjuje Pak:

„Ako Srbi u Beogradu Srbima na Kosovu kažu da ne trebaju da se politički angažuju na izborima ili da ne izlaze na izbore, jer u suprotnom slučaju neće dobiti finansijsku pomoć, onda smatram da to nije pravi put kojim bi bio uspostavljen dobar komšijski odnos.“

Podela Kosova nije rešenje

Sve dok ne bude bio rešen problem sa Kosovom, Srbija neće ući u Evropsku uniju, tvrdi Doris Pak. Ni eventualna podela Kosova ne bi rešila postojeći problem. On može biti jedino rešen, ako Srbi na Kosovu preuzmu sudbinu u svoje ruke, poručuje evropska parlamentarka Pak:

„Srbi na Kosovu to zaista i treba da urade. Time će doprineti da ta mala država Kosovo ostane održiva. To je u interesu Srba i celog regiona.“

Organizovani kriminal ostaje najveći problem

Za razliku od susedne Bosne i Hercegovine, Srbija ima mnogo bolje šanse da brže postane deo velike evropske porodice, smatra Solvig Rihter, saradnica nemačke Fondacije „Nauka i politika“. Srbija u svojoj zemlji može da vodi usaglašenu politiku, jer u njoj ne živi toliki broj etničkih zajednica kao u Bosni i Hercegovini, kaže Solvig Rihter:

„Ako postoji politička volja u Beogradu, onda će i Srbija relativno brzo dospeti do Evropske unije.“

Iako se uspeh zemalja Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji znatno razlikuje, jedan problem im je, ipak, ostao isti: organizovani kriminal i korupcija. Primer Italije, koja se već decenijama bori protiv organizovanog kriminala, pokazuje da problem ne može biti rešen preko noći.

Recept za uspeh su jačanje pravosudnih organa i privredne investicije kojim bi dugoročno mogli da budu stvoreni legalni izvori zarade, poručuju iz Fondacije „Nauka i politika“.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković