Pametne električne mreže

Evropska unija podstiče izgradnju pametnih električnih mreža – „smart grids“. One bi trebalo da olakšaju dovod energije vetra, solarne i bioenergije. Uspešan primer takvog jednog projekta realizovan je u Danskoj.

Kalundborg, industrijski grad na severu Danske sa 17.000 stanovnika je primer za „pametne električne mreže“ i umreženo urbanističko planiranje. U Kalundborgu nisu samo električne mreže pametno uređene, već i snabdevanje vodom i odvoz smeća.

Više od 20 godina gradska uprava radi na tome da industrijska i poljoprivredna preduzeća, ali i građani deluju ekološki. Pametna električna mreža je samo šlag na kraju celog koncepta. Martin Andersen zadužen je za „pametnu mrežu“ u gradu Kalundborgu. „Želimo da se u Kalundborg do 2050. ne koristi više fosilna goriva, kao što su nafta, ugalj i gas“, rekao je Andersen u razgovoru za Dojče vele. Energija bi trebalo da se dobija od vetra i iz biomase.

Ali danas u Kalundborgu još uvek postoji jedna od najvećih termoelektrana na čvrsto gorivo u Danskoj, koja ceo region snabdeva električnom energijom. Pametna električna mreža nije jednosmerna ulica, od nje stanovnici neće moći samo da uzimaju, već će, struju koju sami proizvode, iz vetra ili solarne energije, moći i da napajaju. Jedan deo domaćinstava u Kalundborgu već poseduje „pametni strujomjer“, koji šalje podatke utroška električne energije i napajanja, kao i druge važne podatke u računarski centar distributera električne energije. Prednost za preduzeća je ta što odmah mogu da vide i procene koliko se struje troši. Prema tome se planiraju proizvodnja i distribucija. Nisu potrebne nove električne mreže ili kablovi, već samo bolje upravljanje opterećenja, kaže Andersen.

Potrošnja struje prema potrebi

Na taj način bi preduzeće za proizvodnju energije moglo da odredi da se, na primer, električni automobili mogu puniti samo noću, kada potrošnja električne energije nije velika. „To nije revolucionarno“, kaže Anderson. „U budućnosti će se kabl za električni auto uključivati u struju isto kao danas punjač za mobilni telefon, bez mnogo razmišljanja. Jedina razlika: prethodno ste potpisali ugovor, koji preduzeću za proizvodnju električne energije dozvoljava da odluči u koje doba će se automobil napuniti. Ako na to pristanete, dobijate finansijske olakšice. Jedini uslov je: automobil pre sedam ujutru mora da bude napunjen.“

Reken postaje pametniji

Nemački proizvođač električne energije RWE će u gradu Rekenu pokrenuti prvi takav projekat u Nemačkoj. Stanovnici Rekena neće ni primetiti radove, rekao je Andreas Brojer za DW tokom sastanka za „smart-grids“ u Berlinu. Do 2015. će se u Rekenu testirati na koji način se lokalno proizvedena energija i teško predvidljiv utrošak mogu koordinisati, kaže Brojer. Ranije je bilo potrebno oko dva sata da se pronađe uzrok greške, danas je, zahvaljujući podacima, potrebno pet minuta.

EU podstiče stotine projekata

Širom Evrope postoji oko 218 projekata za testiranje pametnih električnih mreža. U dodatnih 90 projekata počelo se sa instaliranjem prvih pametnih strujomera. Prema podacima Evropske komisije, proizvođači električne energije i različiti mrežni operateri već su investirali oko 1,8 milijardi evra. U jednom holandskom istraživačkom centru EU ima službu koja se isključivo bavi koordinacijom „smart-grid“ projekata.

Evropska unija podstiče projekte u gotovo svim zemljama članicama. Težište istraživanja i testiranje su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Danskoj. Prema evropskim zakonima o snabdevanju energijom, članice su obavezne da uvedu pametne strujomjere. Do 2020. bi 80 odsto domaćinstava trebalo da ima nove merače. Neke zemlje su ih već uvele, dok su druge, među njima i Nemačka, tek na početku. U Nemačkoj, naime, još nije rešeno koji merači će se upotrebljavati, kao ni koji podaci bi trebalo da se skupljaju. Takođe, nema dogovora oko cene pametnih merača, a nedostaju i finansijski podsticaji za velika preduzeća.

Autoputevi energije nisu najskuplji problem

Multinacionalni projekti pokazuju da distribucija energije kroz više zemalja, tzv. Autoputevi za električnu energiju, neće biti najskuplji problem pametne distribucije, kaže Gunar Lorenc iz Evropskog saveza za električne energije. „Troškovi su mnogo veći za prenosne mreže, nego za distribucijske, a to mnogi potrošači ne znaju“, kaže on. Nejasno je također, kako će se ubuduće određivati cene električne energije – individualno, za svakog potrošača, lokalno ili nacionalno? Ima i otvorenih pitanja u vezi sa zaštitom podataka. Jer potrošači su i pre nedavno otkrivenih afera prisluškivanja znali da se zapitaju koji su to podaci zapravo potrebni „pametnom meraču“ i šta se događa s tim podacima. Teoretski se skoro sve navike individualaca mogu iščitati iz tih podataka. Koliko dugo gleda televiziju? Kada ustaje? Da li kuva? Da li se tušira toplom vodom?

Martin Andersen se uzda u pametne potrošače, koji žele da upravljaju svojim utroškom električne energije. Tražen je „Pro-sumer“ – kombinacija engleskih pojmova proizvođača i potrošača (Producer i Consumer).

Gunar Lorenc sa optimizmom gleda na upravljanje utroška električne energije, jer na taj način postojeći kapaciteti mogu bolje da se iskoriste, bez da se postavljaju novi kablovi. „To je korisno jer mreža ne mora znatnije da se širi. Na primer, najveća potrošnja je oko 20 časova. Ako tada punim i električni automobil, mreže će se preopteretiti, a ako to pomerim neće. To će se na kraju pokazati i na računima potrošača“, zaključuje Lorenc.

Autori: Bernd Rigert / Svjetlana Rezo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković