„Panceri“ traže sebe
20. jun 2018.
Jutros, na obali Crnog mora, na šetalištu u Sočiju, Joahim Lev, po divnom vremenu šeta u sivim bermudama sa svojim inicijalima, pozdravlja prolaznike, slika se sa njima, opušten do mere koja je zabrinula svakog vatrenog navijača nemačke fudbalske reprezentacije. Da li je ta opuštenost znak arogancije ili ona ukazuje da Lev nije u stanju da se suoči sa bliskom prošlošću tj. porazom od Meksika? Jer, nemačka fudbalska reprezentacija, zatečena tim porazom, ovih dana traži – sebe.
U sastavu tima na sledećoj utakmici neće biti krupnih promena (ako je verovati Levu). Znači, isti oni koji su na prvoj utakmici sve zabrljali, moraće da zaigraju zaista kao svetski šampioni ako hoće da ubede domaću publiku da su dostojni njene podrške.
Loša politička atmosfera
No, ni ta podrška nije ono što je bila. Pre četiri godine, za vreme Mundijala u Brazilu, pa i pre osam godina, kada se igralo u Ukrajini i Poljskoj, po ulicama nemačkih gradova su na sve strane mogli da se vide automobili okićeni nemačkim zastavama. Sada je to sporadična pojava. Tako je, doduše, bilo i pre poraza od Meksika. Nema euforije, nema žara koji je u stanju da bukne u patriotsku fudbalsku vatru.
S jedne strane, prema stavu zvanične nemačke politike (koji su usvojili mnogi sportski i ne-sportski komentatori) Mundijal u Rusiji „nije ono pravo", zbog Vladimira Putina koji je „despot" i „autokrata", zbog „Sirije", „Ukrajine", „Krima", „MH-17", „Skripalja", „hakera", „mešanja u izbore u SAD" i sl. Tako da prosečnom Nemcu bude naprosto neprijatno da se raduje čak i pobedi na Svetskom prvenstvu.
To sa patriotizmom je sada još komplikovanije...
A to što su se nemački reprezentativci turskog porekla Mesut Ozil i Ilkaj Gundogan pred Mundijal slikali sa turskim predsednikom Erdoganom, kojeg je Gundogan čak nazvao „moj predsednik“, izazvalo je ogorčenje velikog dela nemačke javnosti. Nije mnogo pomoglo to što je rukovodstvo reprezentacije požurilo da uzme dvojicu igrača u zaštitu kao „mlade i dobre ljude koji su dozvolli sebi malu nepromišljenost". Nije pomoglo ni to što je sa Ozilom i Gundoganom u svojoj rezidenciji razgovarao nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, a posle toga su išli i kod kancelarke Angele Merkel koja ih je takođe uzela u zaštitu.
Nepromišljen ili ne, postupak Ozila i Gundogana je pokrenuo nove diskusije o tome imaju li Nemci – i u kojoj meri – pravo da iskazuju patriotizam i kritikuju one koji taj patriotizam očigledno ne osećaju, jer, kao što je poznato, „patriotizam" je u Nemačkoj kategorija opterećena istorijom... Tako da je prosečnom porodičnom navijaču očigledno bilo najlakše da se distancira i od Mundijala, i od reprezentacije, što će se svakako promeniti ako Nemačka prođe u osminu finala.
Sledeća utakmica je prelomna
Samo, kako da prođe? Baš ovih dana, kada je nemačkoj reprezentaciji potrebno sve osim defetizma, golman Manuel Nojer izjavljuje da „nije siguran da će biti u ekipi na sledećem Mundijalu", to jest, da razmišlja o skorom napuštanju državnog tima; osim toga, on je dodao i da „vodeći igrači tima nisu pokazali spremnost da organizuju igru". Nojer je, međutim, rekao i da svako u timu sada mora da se zapita: „Jesam li spreman da se stopostotno založim? Da dam sve za svoj tim?" – iz čega je jasno da on tu spremnost ne vidi kod svih.
A u sledećoj utakmici Nemce čekaju Šveđani. U slučaju poraza protiv njih, blamaža će biti potpuna, nade – izgubljene. Ono malo zastavica što se vijori na automobilima će biti poskidano. A nastavak Mundijala će biti propraćen verovatno kao što je to bio slučaj i sa Kupom konfederacija održanim u Rusiji u junu i julu 2017: kao nužno zlo i povod za slavlje bar sa sugrađanima stranog porekla čije su ekipe ostale u takmičenju.
Dakle – Švedska
Ekipa koja nerado izlazi iz tradicionalnog okvira 4-4-2 vrlo je kompaktna u odbrani a protiv jakih protivnika se najčešće oslanja na kontranapade. Najbolji švedski fudbaler Emil Forsberg će na utakmici protiv Nemačke igrati protiv svog kolege iz Lajpciga Tima Vernera. Mundijal je za obojicu bina na kojoj će pokušati da se dokažu kao dostojni poziva u neki od timova svetske klase.
Nemci će sigurno pokušati da igraju vrlo brzim tempom, i svakako će menjati pozicije češće nego u igri protiv Meksika, posebno u odbrani gde bi takvim zamenama Šveđanima mogli da zadaju probleme Boateng i Humels. Timo Verner bi mogao da izvede više prodora u dubinu ka golu Šveđana, što bi moglo da bude posebno opasno ako „proradi" i Julijan Draksler, spreman za brze interakcije sa Vernerom. Mogućnosti postoje – i mogu da se iskoriste ukoliko se poprave motivacija i koncentracija. Jer, teško da će Šveđani u kontranapadima biti opasniji od fatalnih Meksikanaca.