Papa između narko-mafijaša i komunista

I tokom posete Kubi i Meksiku papa Benedikt XVI biće suočen s neprijatnim činjenicama koje ga prate gde god da putuje. Mnogi očekuju da se izjasni o njima. Upravo u vreme posete Benedikta XVI meksička crkva ponovo iznosi na svetlo dana jedno od najmračnijih poglavlja svoje prošlosti - seksualno zlostavljanje. Autor Hoze Barba je na 109 stranica izlistao slučajeve zlostavljanja osnivača konzervativnog reda Hristovih legionara.

Knjiga koja od ove sedmice može da se kupi isključivo u Meksiku, za početak je štampana u malom tiražu od 6000 primeraka. Prema navodima autora, ona dokumentuje da je Vatikan već od 1953. godine bio informisan o (ne)delima u međuvremenu pokojnog osnivača tog meksičkog reda Marcijala Mecijela Degolade, ali da je očigledno intervenisao mnogo kasnije. Marcijalu Degoladi je, naime, tek 2006. zabranjeno da obavlja svešteničku dužnost i naloženo da se povuče u molitvu i kajanje.

Dvostruki život u okrilju Katoličke crkve

Barba je, prema sopstvenim navodima, i sam jedan od nekadašnjih Hristovih legionara koji su Vatikan uvek iznova pokušavali da upozore na sumnjive aktivnosti Mecijela. U međuvremenu su poznate sve razmere skandala. Mecijel, koji je u Vatikanu imao direktan pristup papi Jovanu Pavlu II., vodio je dvostruki život. Seksualno je zlostavljao više dece i mladih bogoslova. Objava Barbine knjige ponovo je dovela skandaloznu prošlost u međuvremenu već reformisanog reda Hristovih legionara na stranice meksičkih novina. Mecijelove žrtve međutim neće imati priliku da razgovaraju o toj temi sa poglavarom Katoličke crkve jer navodno Meksička biskupska konferencija takav susret nije ni zatražila. Za razliku od nekih drugih putovanja Benedikt na rasporedu ovog puta nema susret sa žrtvama zlostavljanja.

Benedikt XVI nije klon Jovana Pavla II

Umesto toga u središtu četvorodnevne papine posete Meksiku glavna tema bi trebalo da bude žestina narkomafijaških obračuna u toj zemlji. U Leonu, najvećem gradu srednjomeksičke savezne države Guanajuata, papa boravi od petka do ponedeljka (26.3.), pre nego što nastavi za Kubu. Čelnici meksičke crkve se boje da euforija za nemačkog papu koji važi za intelektualno sjajnog, ali hladnog neće da dosegne razmere euforije kojom je popraćeno pet poseta njegovog prethodnika Ivana Pavla II Meksiku. "Papa Benedikt XVI nije klon Ivana Pavla II", gotovo se izvinjava nadbiskup Hoze Guadalupe Martín Rábago iz biskupije Leon koja će da ugosti poglavara iz Vatikana. Predsednik Meksičke biskupske konferencije, nadbiskup Karlos Agis Retes je, naprotiv, čvrsto uveren da je "ljubav Meksikanaca prema instituciji pape nepromenjena."

Mnogo toga će međutim zavisiti od toga hoće li papa Benedikt XVI da nađe prave reči za rat narko-mafije na severu zemlje. Od 2006. godine je, prema procenama organizacija za zaštitu ljudskih prava, u njemu poginulo više od 50.000 ljudi. Od iste godine zemljom vlada konzervativni predsednik Felipe Kalderon koji, uz podršku SAD-a, pokušava vojnim putem da reši sukob. Meksička crkva se, međutim, distancira od tog kursa: "Sve dok Sjedinjene Države ne postanu svesne da su one kao najveće tržište droge i najveći uzrok problema, nećemo biti u stanju da rešimo taj problem", kaže nadbiskup Tlalnepantle. Kao predsednik latino-američkog Biskupskog veća CELAM on je i neka vrsta portparola celog potkontinenta. U razgovorima sa Kalderonom trebalo bi da se tematizuje i pozicionisanje Katoličke crkve prema velikom broju ilegalnih latinoameričkih izbeglica koje preko Meksika pokušavaju da uđu u SAD. Očekuje se da će papa pokušati da vrati tu temu na humanitarni nivo. Vrhunac boravka poglavara Katoličke crkve u Meksiku trebalo bi da bude misa pod vedrim nebom u nedelju u Leonu pred oko 300.000 ljudi.

Prva poseta od 1998.

Sa velikim interesovanjem se iščekuje drugi deo papine turneje. Njegov trodnevni boravak na Kubi koji kubanska crkva najavljuje kao strogo pastoralan događaj, mogao bi ipak da dobije politički karakter. Posle prve i do sada jedine posete jednog pape socijalističkoj Kubi u januaru 1998. godine (Jovana Pavla II) katolička crkva je na tom karipskom ostrvu dobila na uticaju.

Još na pisti je Fidel Kastro tadašnjem poglavaru Katoličke crkve obećao da će prvi put posle kubanske revolucije da odobri gradnju jednog semeništa. U međuvremenu je ono već u prisustvu njegovog brata Raula i svečano otvoreno. I ovaj put se planiraju ravnopravni i otvoreni razgovori. Poslednjih dana u Havani su čak bile dozvoljene i procesije. Kardinalu Haimeu Ortegi je u protekle dve godine u direktnim pregovorima sa kubanskim vođstvom pošlo za rukom da isposluje puštanje na slobodu oko 100 kritičara režima koji su uhapšeni tokom tzv. Crnog proleća 2003. godine. Kao znak dobre volje uoči predstojeće posete pape državni vrh je za Božić pustio na slobodu još 3000 zatvorenika u okviru čina opšte amnestije.

Nada opozicije u crkvu

Od kada Raul Kastro i havanski nadbiskup ponovo imaju direktnu komunikaciju raste i nada opozicionih grupa u zemlji da bi crkva mogla da preuzme ulogu posrednika i zastupnika njihovih interesa. Ali to Orlandu Markezu, portparolu nadbiskupije ide predaleko: "To je riskantno, jer nedostatak nezavisnih institucija i stranaka može crkvu da gurne u jednu ulogu koju ona uopšte ne može da ispunjava."

Događaji i sastanci predstavnika organizacije za građanska prava "Damas de blanko" sa crkvenim čelnicima proteklih dana jasno pokazuju tu dilemu. "Ako papa može da se sastane sa Kastrom, onda mora da ima vremena i za sastanak sa opozicijom", argumentovala je portparolka te organizacije. "Žene u belom" od 2003. godine svake nedelje mirno protestuju tražeći puštanje na slobodu političkih zatvorenika.

Vatikan je, međutim, jasno dao do znanja da to tog susreta neće doći. Umesto toga stavlja fokus na misu koja bi u ponedeljak trebalo da se održi u Santjagu de Kubi i misu na otvorenom koja je planirana za sledeću sredu na Trgu revolucije u Havani. I dok sastanak sa Fidelom Kastrom zavisi od zdravstvenog stanja starog revolucionara, razgovor sa njegovim bratom i naslednikom Raulom je fiksna stavka u okviru papine posete Kubi.

Autori: Tobijas Kojfer / Dunja Dragojević

Odg. urednica: Ivana Ivanović