Paralisana Nemačka
2. decembar 2017.
Najpre je predsednik Frank-Valter Štajnmajer ove nedelje razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a onda jei kancelarka Angela Merkel pozvala Ankaru. O čemu god da se pričalo, to je iznenađujuća vest. Kada bismo trenutne odnose Nemačke i Turske nazvali ledenim dobom, to bi još bile blage reči. Zato je svaki razgovor dobrodošao.
Sada se ipak razgovara o velikoj koaliciji
Problem je u tome što Errdogan zna da jemoć Angele Merkelu ovom trenutku ograničena. Kancelarka je dva sata sedela sa njim i šefovima SPD Martinom Šulcem i CSU Horstom Zehoferom u dvorcu Belvi. Predsednik želi da spreči nove izbore i da primora Demohrišćane i socijaldemokrate da formiraju veliku koaliciju.
Sada će verovatno do toga i doći, SPD je spremna da razgovara o tome iako je pominjala da bi trpela i manjinsku vladu. Sada bi, međutim, formiranje vlade moglo da potraje. Možda do marta. Naposletku, SPD je još pre nekoliko nedelja bila čvrsto rešena da ne ulazi ponovo u veliku koaliciju i da ostane u opozicii.
Erdogan, Tramp, Makron
Merkelova je sa Erdoganom verovatno razgovarala o izbeglicama. Nadam se - i o Nemcima koji su zatočeni u Turskoj. To su samo dva od mnogih problema između dve zemlje. A u Francuskoj, predsednik Emanuel Makron čeka da se Nemačka izjasni o njegovim predlozima za evrozonu i EU kao celinu. Za to vreme SAD vrše brutalan pritisak na saveznike (može li se to još tako nazvati?) da, ako ustreba, prekinu i diplomatske odnose sa Severnom Korejom. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel se snašao tako što je najavio da će Berlin iz nemačke ambasade u Pjongjangu povući neke službenike. Za prvu pomoć dobro rešenje, ali nije odraz nekog čvrstog stava.
Poverenje je poljuljano
I sve se to dešava u vreme u kome dve velike stranke u Berlinu moraju da nađu zajednički jezik. Postoji i vrlo veliki problem sa poverenjem. Okamenjenog lica a zapravo pušeći se od besa, Martin Šulc je u petak demantovao da je već spreman za pregovore o koaliciji. A CDU je optužio da je preko medija proširila tu "lažnu vest". Dve stranke nisu baš u najvećoj slozi.
Ekstremno teško će biti i da se sadržinski slože, ukoliko jednom lične rane budu zaceljene. Primer Makron: SPD jasno stavlja do znanja da nema ništa protiv jačanja državnih investicija, a možda ni protiv zajedničke finansijske politike u evrozoni, ali - Merkelova je vrlo skeptična. I te bi diskusije mogle duže da potraju. A o unutrašnjepolitičkim nesuglasicama, na primer, oko zdravstvene politike, da i ne govorimo.
Štajnmajer je u pravu
Sve je jasnije da je nemački predsednik bio u pravu kada se usprotivio novim izborima i zatražio da se dve stranke po svaku cenu slože oko velike koalicije. U Berlinu će se vladati, ali sa pola snage. U ministarstvima i kancelarskom uredu mnogi službenivci ne znaju kako dalje, što unekoliko smanjuje njihov elan. A autokrati i egomani s obe strane Atlantika će sa jednom v.d. kancelarkom razgovarati drukčije nego sa jednom koju je izabrao Bundestag. Nemačka ne može da čeka na novu vladu do proleća. Svaki dan je važan.