Paraolimpijske igre: sve je počelo od Gutmana

Ludvig Gutman nikada nije osvojio Olimpijsko zlato iako ga je zaslužio, i to ne iz sportskih već ideoloških razloga. Štefi Klajn, portparolka Međunarodnog paraolimpijskog komiteta kaže:

„Ideja se rodila 1944. godine kada je Ludvig Gutman, nemački neurohirurg koji je imigrirao u Veliku Britaniju, po nalogu britanske Vlade osnovao centar za ljude sa oštećenom kičmenom moždinom“.

Kada su u julu 1948. godine održane Olimpijske igre u Londonu, Gutman je paralelno organizovao prve sportske igre za ljude u invalidskim kolicima. U bolnici „Stouk Mandavil“ nastupilo je 16 ratnih veterana u invalidskim kolicima u disciplini streljaštvu.

Problemi od Rima do Sarajeva

Olimpijski bum su hendikepirani sportisti doživeli tek 1960. Tada su se u Rimu prvi put održale „Svetske igre paralizovanih“. Na igrama koje su potom usledile, učestvovali su pored hendikepiranih u kolicima i slepi sportisti, neki sa amputacijama kao i atlete sa motornim smetnjama.

Velikih problema bilo je sa finansiranjem, pošto nije bilo sponzora. Tako je na primer pozvanim hendikepiranim sportistima sa Long Ajlenda u SAD, neposredno pred početak igara, saopšteno da ne dolaze. Zvanično objašnjenje je glasilo da nema dovoljno dobrih prilaza za korisnike invalidskih kolica. Na zimskim Olimpijskim igrama iste godine bilo je sličnih problema. Grad Sarajevo nije bio u stanju da organizuje zimske igre za paraolimpijce.

Situacija sve bolja

Pa ipak, ove igre se sve profesionalnije organizuju. U Seulu je prvi put upotrebljen naziv „Paraolimpijske igre“: „U principu, to znači: paralelno sa Olimpijskim igrama“, objašnjava Štefi Klajn.

U Vankuveru prvi put na „Zimskim paraolimpijskim igrama“ učestvuju sportisti iz Argentine, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Srbije.

Autori: Sara Faupel / Mirjana Kine Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević