Pare od Nobela suprugama u džep!
8. oktobar 2009.
Nemačka književnica Herta Miler dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost! Milerova (56) je 1987. emigrirala u Nemačku iz, tada, komunističke Rumunije. Svoj rad je započela još 1982. zbirkom priča koja je u Rumuniji bila zabranjena. Necenzurisana verzija je 1984. osvojila čitaoce u Nemačkoj. U Nemačku odlazi iz straha od rumunske tajne policije i represije vlasti koje je oštro kritikovala.
Već su dodeljene nagrade za fiziku, hemiju i medicinu dok će uslediti objavljivanje laureata u oblasti mira i ekonomije. Inače, Nobelove nagrade za sve oblasti, osim ekonomije, dodeljuju se prema želji samog osnivača: Alfreda Nobela. Čovek koji je pronašao dinamit je nagradu osnovao 1901. godine. Nagrada iznosi 10 miliona švedskih kruna – negde oko 1,4 miliona dolara. Podsećamo na najkontroverznije slučajeve dodele nagrada.
Pametne supruge
Robert Lukas, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1995. godine, zbog rada na teoriji o „razumnim očekivanjima“, svoju nagradu od milion dolara podelio je sa svojom bivšom ženom. Kada bi se nagrada kojim slučajem dodeljivala iz oblasti dobrog tajminga, bivša gospođa Lukas bila bi najozbiljniji kandidat. Naime, gospođa Lukas je insistirala da se u ugovor o sporazumnom raskidu braka stavi i klauzula: „Supruga će dobiti 50 odsto od svake eventualne Nobelove nagrade.“ Klauzula je istekla 31. oktobra 1995. godine, a nagrada je dodeljena dvadesetak dana ranije.
Ajnštajnov novac koji je dobio kao deo nagrade otišao je njegovoj bivšoj ženi, srpkinji Milevi Marić, što je takođe bio deo sporazuma o razvodu.
Majtnerova „gubitnik“, Sartr odbio Nobela!
Fizičarka Liza Majtner, čiji je rad doprineo otkrivanju nuklearne fisije, bila je čak 13 puta nominovana za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije dobila! Iako su nominacije tajne, nezvanično se pretpostavlja da niko u istoriji dodeljivanja nagrade nije bio nominovan više puta od Lise.
Francuski pisac Žan Pol Sartr odbio je Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine: „Nije isto kada se potpišem sa Žan Pol Sartr ili Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac ne sme da postane institucija!“
Boris Pasternak takođe je odbio nagradu za književnost 1958. godine. Pasternak je strahovao od sovjetske odmazde u koliko bi otišao u Stokholm po nagradu za čuvenog „Doktora Živaga“. Jevgenij Pasternak primio je nagradu u ime svog pokojnog oca 1989. godine.
u nastavku: Sumnjive nagrade i rekorderi
Sumnjive nagrade
Među dobitnicima Nobelove nagrade našli su se i mnogi sa ne baš sjajnom reputacijom. Jaser Arafat je 1994. godine Nobelovu nagradu za mir podelio sa Šimon Peres i Jicak Rabinom. Članica komisije koja odlučuje o dobitnicima Kare Kristiansen, zbog ovakve odluke podnela je ostavku: „Da li neko razmišlja o posledicama? Teroristi sa sumnjivom prošlošću dodeljujemo naprestižniju svetsku nagradu!“
Johanes Fibiger osvojio je nagradu 1926. godine nakon navodnog otkrića parazita koji izaziva rak! Na žalost, ovo otkriće se ispostavilo kao netačno, ali je Fibiger nagradu ipak zadržao.
Rekorderi Nobelovih nagrada
Godine 2007. nagrada iz oblasti ekonomije dodeljena je profesoru Leonidu Hurvicu, devedesetogodišnjaku koji je istovremeno postao najstarija osoba kojoj je nagrada ikada dodeljena. Iste godine nagradu za književnost dobila je Doris Lesing stara 87 godina i zvanično najstarija žena koja je ikada dobila nagradu.
Porodica Kiri ukupno je osvojila 5 Nobelovih nagrada: Pjer i Marija za fiziku 1901.; Marija za hemiju 1911.; kćerka Irena zajedno sa suprugom za hemiju 1935.; Irenin zet Henri Labus za mir 1965. Nijedna porodica nije osvojila više nagrada.
Najpoznatiji laureati Nobelove nagrade su: Tedi Ruzvelt, Vudro Vilson, Martin Luter King, Majka Tereza, Mihail Gorbačov, Nelson Mandela, Džimi Karter, Vilijam Fokner, Ernest Hemingvej, Samjuel Beket, Maks Plank.
Velika imena i veliki ljudi koji nikada nisu dobili nagradu: Lav Tolstoj, Virdžinija Vulf, Džejms Džojs, Marsel Prust, Mark Tvejn, Henrik Ibzen, Tomas Edison, Nikola Tesla, Mahatma Gandi.
Pretpostavlja se da je Alfred Nobel inspiraciju za uspostavljanje nagrade dobio kada je u novinama pročitao članak u kome su ga žestoko kritikovali i nazivali „sejačom smrti“, zbog toga što je izmislio dinamit.
autori: Džejson Ingliš / Natalija Miletić
odg. urednica. Sanja Blagojević