Patnje porodice Bulgarides

Poznanici porodice Bulgarides pozvali su telefonom Gavrila, da bi mu saopštili da je njegov šest godina stariji brat Teodoros ubijen u svojoj radnji. Kako su istražitelji kasnije utvrdili, na Teodorosa su bila ispaljena tri metka u glavu. Pri tom je korišćen isti pištolj kao i kod drugih žrtava terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU), naime Češka 83. Za Gavrila se tada srušio čitav svet - svog pravog oca jedva da je poznavao, njegov brat Teodoros bio mu je kao otac. "Pozvali su nas i rekli da je moj brat ubijen, i potom su usledila pitanja, i sve ostale neprijatne stvari, znate već", priseća se Gavril.

Užas na mestu zločina

Vest se brzo pronela širom grčke zajednice u Minhenu. Porodica je tamo živela od 1973., uživala je ugled i bila je vrlo poznata. U isto vreme je pozvan grčki pravoslavni sveštenik Apostolos Malamousis, i zamoljen da ode na mesto zločina kako bi izgovorio molitvu. "Ušao sam u prodavnicu, gde je žrtva sa ranama na glavi ležala na podu. Tamo su bili policajci. Rekao sam im da sam sveštenik", priča Apostolos Malamousis. Pokazano mu je gde sme da stoji, a gde ne, kako ne bi bili uklonjeni dokazi o ubistvu.

"Našao sam se pred užasnom scenom, stajao sam pred Teodorosom, njegovo lice deformisano od metaka, u ogromnoj lokvi krvi. Izgovarao sam molitvu..." Potom je telo prevezeno do kuće rodbine Teodorosove majke. "Pokušao sam da ih podržim koliko sam umeo. Ali ni meni nije bilo lako da nađem reči utehe posle te scene", priča sveštenik.

Osumnjičeni - porodica

Idućeg dana za celu porodicu je počela neverovatna odiseja: Saslušavani su udovica Ivone Bulgarides i njene dve ćerke, a potom i Gavril, njegova supruga, rođaci, prijatelji, poznanici i kao i osobe koje porodica uopšte nije poznavala. Ispitivanja su se odužila - trajala su mesecima. Pitanja su se vrtela oko žrtve, njenog kruga poznanika, o eventualnim kontaktima sa preprodavcima droge. Potom oko turske mafije, prostitucije, internet kriminala, trgovaca oružjem. Ćerke su upitane i da li ih je njihov otac seksualno zlostavljao. I sama udovica Ivone Bulgarides je bila osumnjičena da je ubila svog muža ili da je naredila njegovo ubistvo.

Istražitelji nisu pratili druge tragove, kaže Gavril: "Nije im ni jednom palo na pamet da ovo ubistvo povežu sa ostalim žrtvama, iako sam im još na prvom saslušanju i sam rekao da su ta ubistva povezana. Ali nije bilo reakcije. Oni su nadalje čačkali u naš privatan život."

Izgubljena čast

Usledila su beskonačna saslušanja. Tako je iznenada od žrtve Teodorosa Bulgaridesa postao osumnjičeni, a njegova cela porodica je klevetana, kaže Angelika Leks, advokat Ivone Bulgarides. Ispitano je stotine svedoka, ali nije razmatrana desničarska pozadina slučaja: "Ova tema se prosto ne pojavljuje u istražnim aktima. A to je zapravo potpuno nezamislivo, kada postoji ovakva serija ubistava u kome žrtve nisu nemačkog porekla", kaže advokat.

Bekstvo iz Nemačke

Za brata žrtve, Gavrila, svakodnevni život u Nemačkoj je postao nepodnošljiv. Od porodice su se udaljili svi rođaci, prijatelji i poznanici. Niko nije želeo kontakt sa njima. Čak je i unutar porodice bilo problema. Vladalo je nepoverenje, očaj, beznađe. A onda su počeli da traže izlaz. Prva misao je bila - napustiti zemlju. Ali gde pobeći?

Porodica je bila izolovana, njihovo socijalno okruženje se raspalo: "Kada niko sa tobom ne želi, to je vrlo teško, najteže. Zato smo se 2009. ponovo vratili u Grčku, posle 37 godina života u Nemačkoj."

U tuđoj domovini

Gavril je pokušao da se snađe u Solunu, drugom najvećem gradu Grčke. Novi početak mu je teško pao. U zemlji u kojoj vlada kriza nije mogao da nađe pravi posao. Morao je da prodaje placeve, kako bi prehranjivao porodicu. Konačno je dobio posao kao vozač kamiona u inostranstvu. Nije dobio pomoć od države, ni reč utehe. Domovina nije htela da zna za njega. Bila mu je strana, on se od nje otuđio.

Posle dve i po godine u Grčkoj, porodica je razmatrala mogućnost da se vrati u Minhen. U međuvremneu su u Nemačkoj otkrivene ubice. Sveštenik Apostolos Malamousis ih je konačo ubedio da se vrate. Zahvaljujući njegovoj podršci, porodica Bulgarides je ponovo našla jedan stan. Danas Gavril radi kao vozač gradske čistoće, a njegova supruga kao čistačica u Ministarstvu pravde. Grad Minhen se trudi da ispravi greške iz prošlosti. Gavril je za to zahvalan.

"Radi se o istini"

Gavril se nada da će NSU-proces izneti istinu na videlo: Kako su mogli da se dese toliki propusti tokom razjašnjenja? Zašto bezbednosni organi nisu istražili sve dokaze? Kakvu ulogu su imali informanti? Zašto su ubice izabrale baš njegovog brata?

Gavril kaže "da je policija pravilno protumačila neke dokaze u vezi sa drugim ubistvima, moj brat možda ne bi bio ubijen". On veruje da su istražitelji između 2001. i 2003. posedovali mnoge dokaze, ali da su ih sasvim ignorisali: "A moj brat je ubijen 2005. To su stvari o kojima razmišljamo", kaže Gavril.

Autorke: Irene Anastasopulu / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Senad Tanović