Pedeset godina Jiliha

Istraživački centar u Jilihu od osnivanja je pomagao univerzitetima u Severnoj Rajni – Vestfaliji u bazičnim istraživanjima i stavljao im na raspolaganje opremu za takva istraživanja.Za to su bila predvidjena dva reaktora, a u medjuvremenu Jilih je postao najveći interdisciplinarni istraživački centar u Evropi.Naučnici u Jilihu i danas su ponosni na reaktor visokih temperatura koji je kasnije priključen na električnu mrežu i Joahim Trojš kaže:

„To je, zapravo, najgenijalnije rešenje u nuklearnoj tehnologiji kada je u pitanju rešavanje problema sa energijom. Medjutim, i tada je bilo glasova protiv.Nama je uvek bilo stalo do toga da javnost bude o svemu obaveštena i da tačno zna šta se ovde dešava“.

U tom cilju organizuju se i dani otvorenih vrata.U istraživačkom centru radi četiri hiljade 300 saradnika, a tu je i 840 naučnika – gostiju iz 84 zemlje.Saradnja sa mnogobrojnim univerzitetima u Evropi osnova je novog projekta na kome se sada radi i o kome savezna ministarka za istraživanja Aneta Švan kaže:

„Iskustvo iz Jiliha navelo nas je da otvorimo novo poglavlje i osnujemo „Nemačku istraživačku školu za simulativne nauke“.To je prvi značajan korak u razvoju novih vidova saradnje univerziteta i vanuniverzitetskih istraživačkih centara“, kaže ministarka.

Sledećih pet godina ulagaće se po šest miliona evra u simulativna istraživanja, a Jilih je izabran zbog superkompjutera kojim raspolaže.To je najjači računar u svetu koji služi isključivo u istraživačke svrhe i u stanju je da obavi 45 milijardi operacija u sekundi.Idućih godina njegov učinak biće znatno pojačan izjavio je predsednik vlade savezne zemlje Severna Rajna – Vestfalija Jirgen Ritgers:

„Želimo da ubuduće evropski superračunar ovde u Jilihu pokaže sve svoje mogućnosti.Znamo da bez takvih računara više ništa nije moguće u nauci i da su fundamentalna istraživanja nemoguća bez njih“, rekao je Ritgers.

Reč je, recimo, o istraživanju životne sredine i – u tom cilju – primeni različitih modela kako bi se utvrdile klimatske promene.Ali, superkompjuteri su neophodni i u istraživanjima mozga kako bi se otkrili uzroci tumora ili Alchajmerove bolesti i kako bi se postavila pouzdana dijagnoza.