Penzioner blokira otrov iz fabrike zlata

Sasar u severnoj Rumuniji – selo od 2.000 duša, subota pre podne. Deca najmlađi članovi - lokalnog kluba za zaštitu životne sredine, sade drveće na jednoj livadi. Rodika Babut, bibliotekarka i predsednica ekološkog kluba, objašnjava kako na spoljnom obodu pošumljenog terena treba zasaditi kruške: „One rastu brzo, pa će tako formirati neku vrstu štita iza koga će se nalaziti mladice“.

Taj štit bi trebalo da zadrži veliki deo otrovne prašine koju vetar donosi sa otpada pored veštačkog jezera u koji se pre deset godina slivala velika količina cijanida nastalog u proizvodnji zlata. Iako je proizvodnja privremeno prekinuta, jezero nije zatrpano, a otrovni teški metali na otpadu i dalje su velika opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu u Sasaru.

Novi pokušaji otvaranja firme

Mnogi muškarci iz ovog sela su radili u proizvodnji plemenitih metala, ali tada niko nije razmišljao o zaštiti životne sredine. Sve do havarije sa cijanidom iz 2000. godine. Fabrika firme „Aurul“ je otišla pod stečaj, da bi 2006. bila prodata ruskim vlasnicima – firmi Poijusgold. Oni su rumunskim vlastima podneli zahtev za izdavanje dozvole za rad, ali račune im kvari jedan penzioner.

„Ovde je fabrika Aurul mineralnu prašinu mešala sa cijanidom i upumpavala u fabrička postrojenja, a sve se dešavalo na oko 50 metara od mog stana“.

Vasile Tatar pripoveda kako je njegov 19-godišnji sin zbog tog zagađenja oboleo od hronične bronhijalne astme. Vasile je zbog toga tužio fabriku i izgubio na svim sudskim instancama u Rumuniji, da bi se za svoje pravo izborio tek pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu – Rumunija je izgubila spor i bio je to prvi put da je pomenuti sud osudio jednu zemlju zbog zanemarivanja zdravlja njenih građana. Ali novi vlasnici fabrike zlata kucaju na vrata. Vasileova borba se nastavlja...

autori: Keno Ferzek / Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević