Penzionerska matematika i „fudbalski“ raspust

Poslednja runda razgovara sa delegacijom MMF-a u Beogradu završena je u opreznom tonu. Predstavnici ove finansijske institucije upozorili su da Srbiju očekuju teške godine zbog usporenog rasta i oporavka privrede. Srpske vlasti su naglasile da je dogovor ipak postignut, što će Srbiji omogućiti da povuče novu ratu od 380 miliona evra za podršku deviznim rezervama. U fokusu su međutim bile plate i penzije. Iako se najavljivalo povećanje plata i penzija, to se ipak nije dogodilo. Penzije i plate u javnoj upravi će biti zamrznute do kraja godine.

Teška penzionerska matematika

Detalji dogovora sa MMF-om su bili očekivani, kaže za Dojče vele ekonomski analitičar Tanja Jakobi. Dogovorom će realno opasti vrednost plata i penzija, ali je to jednostavno bilo neminovno jer javna potrošnja ne sme da bude povećana. Pitanje penzija je svakako veoma delikatno, smatra Jakobi. Penzije jesu jedan od najvećih izdataka u okviru javne potrošnje, ali je važno da one ostanu na nivou koji omogućava iole pristojan život penzionerima.

„Sve to treba da se nekako uklopi sa javnom potrošnjom koju srpska privreda može da podnese. To je, s obzirom na priliv penzionera, dosta teška matematika. Matematika koju verovatno gotovo niko ne može da reši na zadovoljstvo svih strana“, kaže Jakobi.

Skupština na fudbal – zakoni na odmor

Srbija mora, ukoliko želi uspešan završetak četvrte revizije stend-baj aranžmana, do juna da uputi u skupštinsku proceduru Predlog zakona o penzionom sistemu i da smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji. To su ozbiljni poslovi, koji se ne mogu obaviti jer je skupština na raspustu. Opozicija prigovara da je to zbog svetskog prvenstva u fudbalu, ali Milan Ćulibrk, glavni urednik magazina Ekonomist, smatra da će vanrednih sednica skupštine ipak biti i tokom juna:

„Ovo ponašanje jeste neozbiljno – zato što je obaveza o smanjenju broja zaposlenih u državnoj administraciji i lokalnim samoupravama trebalo da bude sprovedena još krajem januara. Potom je obećanje produženo do kraja aprila, a evo nas ponovo sa novim rokom, do kraja juna. Ali, mislim da će ovog puta to morati da se uradi, jer je u pitanju vrlo važan aranžman sa MMF-om. Ne toliko zbog onih 380 miliona evra, koliko bismo mogli da povučemo za obnovu deviznih rezervi, već zbog poljuljane situacije kada je kurs jako nestabilan i tržište reaguje na svaku lošu vest. Vest da nema produžetka aranžmana, i da je četvrta revizija odložena za avgust, ne bi dobro zvučala ni potencijalnim stranim ulagačima“, objašnjava Ćulibrk.

Problemi i bez MMF-a

Na neki način mnogo važnije od pregovora sa MMF-om je kako će Srbija razrešiti neke svoje unutrašnje ekonomske probleme: „Probleme sa neodgovarajućom privredom, sa privredom koja ima slabe izvozne mogućnosti i sa prevelikom javnom potrošnjom. Takođe, i sa zakonima koji se jednostavno ne sprovode, sa korupcijom, sa vrlo sporim pravosuđem i tako dalje. To su te krupne stvari sa kojima se Srbija suočava“, zaključuje Tanja Jakobi.

Oklevanje oko smanjenja državne administracije je povezano i sa činjenicom da je to nepopularno, ali istovremeno zahteva i zadiranje u partijsko kadriranje u javnim službama. Ekonomisti upozoravaju da je već opšte poznata stvar da su partije smestile veliki broj svojih ljudi u državnu administraciju i da stoga stalno oklevaju da započnu taj proces.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević