Penzioni fond Srbije sve prazniji?

Ključni problem penzionog fonda u Srbiji jeste taj što je on prazan, kaže za Dojče Vele Jelica Putniković, urednik online Balkan magazina. Političari su vrlo često koristili penzioni fond za popunjavanje državnih troškova, i danas se nedostatak novca u tom fondu dotira iz budžeta. A novac za budžet se prikuplja na razne načine, od zaduživanja u inostranstvu pa do trošenja državnih rezervi, ističe Jelica Putniković. Na taj način se postiže kratkoročno olakšanje, koje političari koriste da uvere javnost kako je sve pod kontrolom. Upravo zbog toga je Srbiji neophodna reforma tog sektora, koja bi trebalo da zainteresuje i mlade a ne samo penzionere, kaže Jelica Putniković:

„Znači, mladi koji bi sada trebalo da rade, i takođe da donose odluke o tome kako će živeti u ovoj državi, trebalo bi da se najpre potrude da se izmenama penzionog zakona, i drugih propisa, dobije takav sistem da kada se u penzioni fond uplaćuje novac, on tu bude i siguran. Da se taj novac plasira tako da je koristan za one koji taj fond pune, a ne za vladajuću strukturu, i da se novac od tog plasiranja koristi za isplatu budućih penzija“.

Krah privrede i priliv novih penzionera

Primedbe na najavljenu reformu penzijskog sektora ima i najveća sindikalna organizacija u zemlji, Savez samostalnih sindikata Srbije. Prema njihovim proračunima, ukoliko srpska vlada sprovede svoj koncept reformi, bez konsultacija sa socijalnim partnerima, u 2013. godini bi penzije pale na nivo od 40 procenata prosečne plate. Vlada se, inače, obavezala da to bude 60 procenata. Predsednik te organizacije Ljubisav Orbović kaže za DW da srpska privreda jednostavno ne može da izdrži ovakav penzioni fond. On ističe da je dodatan pritisak na penzioni fond napravljen i lošom privatizacijom u Srbiji:

„Znači, ovde nije pitanje velikih penzija, ovde je pitanje da je u prethodnom periodu na silu ogroman broj ljudi oteran u penziju. To je jedna stvar, a druga je da je naša privreda doživela totalni krah. I ovakva privreda zapravo da ima i svega dva penzionera, bilo bi joj mnogo“.

Mlad, a već penzioner?

Sličnu ocenu iznosi i Jelica Putniković. Ona kaže da su vlasti kao odgovor na zakočenu privredu odlučile da veliki broj radno sposobnih ljudi pošalju u penziju, i tako ih prebacili na teret preopterećenog budžeta. Ako se tome doda i veliki broj nezaposlenih, jasno je zašto imamo lošu situaciju u penzijskom sektoru, kaže Orbović. Taj problem se po njegovim rečima stoga može rešiti samo ulaganjem u privredu i zapošljavanjem mladih ljudi:

„Mi u ovom momentu nemamo samo penzionere kao opterećenje, mi imamo 800.000 relativno mladih ljudi koji su na birou i koji ne rade. I to je isto jedno veliko opterećenje. Jer, umesto da rade i da stvaraju dohodak, i uplaćuju u penzioni fond iz kojeg bi se isplaćivali i ovi penzioneri, oni su jednostavno mladi ljudi koji faktički imaju tretman penzionera, ali ne primaju ni penziju“.

Skromno ulaganje u alternativna rešenja

Prema važećim zakonima starosna granica za odlazak u penziju u Srbiji je 59 godina za žene i 64 godine za muškarce. Najavljenom reformom ta granica bi se pomerila na 60 i 65 godina. Alternativna rešenja, poput privatnog penzijskog osiguranja, još nisu zaživela.

Jelica Putniković upozorava da ponuda postoji, ali da nedostaju čvrsta pravila i sistem zaštite klijenata. Postoji i uverenje da građani Srbije, baš kao i u bankarskom sektoru, dobijaju nepovoljnije uslove od klijenata u zemljama Evropske unije.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: N. Jakovljević