Perišiću 27 godina zatvora
6. septembar 2011.
Većinom glasova Pretresno veće konstatovalo je da je general Perišić, pružajući pomoć u naoružanju i municiji, a posebno šaljući visoke oficire Vojske Jugoslavije na službu u Vojsku Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i Vojsku Republike Srpske krajine u Hrvatskoj ključno doprineo granatiranju Sarajeva, raketnim napadima na Zagreb i masakru u Srebrenici. „Zbog tih zločina, većina sudija vas, Momčilo Perišiću, osuđuje na jedinstvenu kaznu od 27 godina zatvora“, rekao je predsedavajući sudija Bakone Moloto.
Po mišljenju veća, general Perišić morao je da zna da pripadnici te dve vojske, kao ni oficiri koje je slao da njima komanduju, i odobravao im plate i unapređenja, ne prave razliku između gađanja civila i vojnih ciljeva. Granate i meci koji su ispaljeni u opsadi Sarajeva i masovnim pogubljenjima u Srebrenici dopremljeni su na mesto zločina po odobrenju generala Perišića iz magacina Vojske Jugoslavije, rakete na Zagreb 2. i 3. maju 1995. nisu mogle da budu lansirane bez kadrova koje je Perišić kao načelnik Vojske Jugoslavije slao u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, naglašeno je u presudi.
Logističko organizovanje genocida
U postupku, koji je počeo u oktobru 2008, tužioci su se pozivali na zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane da bi dokazali da je politika Savezne Republike Jugoslavije bila pružanje pomoći i Vojsci Republike Srpske i Srpske krajine u kadrovima, oružju, municiji i logistici. General Perišić je, prema tužiocima, realizovao tu pomoć, koja je bila od ključnog značaja za vođenje ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Granate i meci koji su ispaljeni u opsadi Sarajeva i masovnim pogubljenjima u Srebrenici poticali su iz magacina Vojske Jugoslavije, rakete ispaljene na Zagreb 2. i 3. maja 1995. takođe, a mogli su da ih lansiraju samo oficiri obučeni u vojsci čiji je jedan od najviših komandanata bio general Perišić. Za sve to je on znao, naglasili su tužioci.
General Perišić optužen je 2005, suđenje mu je počelo u oktobru 2008, a završeno početkom ove godine.
Autor: Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerkoviä