Perspektive nemačke poljoprivrede

Samostalni nemački poljoprivredni proizvodjač prosečno mesečno zaradjuje 2.000 evra bruto. To je za oko deset odsto manje od plata u industrijskoj proizvodnji. Medjutim, od tih prihoda, poljoprivrednik mora ne samo sebi da obezbedi egzistenciju, već i da stvori privatni kapital, koji će kasnije moći da investira u proizvodnju. Nivo zarada poljoprivrednika u Nemačkoj je apsolutno nezadovoljavajući, smatra predsednik Udruženja nemačkih seljaka Gerd Zonlajtner. Uprkos tome što je privredna godina 2004/2005 protekla pozitivno, mnogi samostalni poljprivredni proizvodjači imaju dosta briga što se tiče finansija, kaže Zonlajtner. Kao glavni razlog poboljšanja u protekloj privrednoj godini Zonlajtner navodi veće cene koje su dobijali uzgajivači svinja i goveda prilikom prodaje i naročito dobru žetvu 2004. godine. Medjutim, već za tekuću privrednu godinu, Zonlajtner ponovo očekuje gubitke.

Udruženje nemačkih seljaka je sa zadovoljstvom reagovalo na smenu na vrhu u nemačkom ministarstvu za ishranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača. Sa dosadašnjom ministarkom Renatom Kinast iz stranke zelenih, Zonlajtner je nije baš najbolje razumevao. Medjutim, već posle prvog susreta sa novim ministrom Horstom Zehoferom iz Hrišćansko-socijalne unije, izgleda da su otkriveni mnogi zajednički stavovi.

«To je bila jedna konstruktivna razmena mišljenja, jedna nova kultura dijaloga, koja čini dobro i budi nadu», kaže Zonlajtner.

Tako je recimo odmah došlo do saglasnosti oko propisa o držanju domaćih životinja. Dok bivše ministarstvo, na preporuku društava za zaštitu životinja, nije usvojilo predlog Udruženja nemačkih seljaka o držanju kokošaka-nosilja u manjim kavezima, sa ministrom Zehoferom je brzo postignut dogovor. Isto tako novi ministar i predsednik Udruženja nemačkih seljaka su se sporazumeli i oko pokvarenog mesa. Afere s tim u vezi još uvek potresaju Nemačku. Udruženje seljaka namerava da podrži strategiju Zehofera da se za kriminalne radnje u vezi sa trgovinom neispravnim mesom uvedu strože kazne, uključujući i profesionalnu zabranu obavljanja trgovine, kao i imenovanje krivaca. Medjutim, što se tiče konferencije Svetske trgovinske organizacije u Hongkongu, koja je u toku, postoje razlike u mišljenjima. Ministar Zehofer smatra da su okolnosti pod kojima se odvija konferencija povoljne. S druge strane Zonlajtner ističe sledeće:

«Mi smo zaista Evropskoj uniji podneli konkretne i ozbiljne predloge. Neke druge zemlje, koje su sada najgrlatije, nisu podnele uopšte nikakve ozbiljne predloge. Imam utisak da zemlje kao što su Brazil, Australija i Novi Zeland svoje ekstremne stavove u vezi sa poljoprivredom, koriste samo kao izgovor da ne moraju da čine nikakve ustupke kada su na dnevnom redu druge teme, kao što su carine za industrijske proizvode ili uslužne delatnosti», kaže Zonlajtner.

Evropska unija u velikoj meri izlazi u susret zemljama u razvoju, kada je u pitanju poljoprivreda, jer one 73 odsto svog izvoza plasiraju na evropsko tržište, dok u Sjedinjene američke države svega deset odsto, kaže Zonlajtner. On dalje smatra da i medju zemljama u razvoju treba praviti razliku, odnosno da treba sprečiti da se one zemlje koje prave atomske bombe ili šalju astronaute u vasionu i dalje tretiraju kao zemlje u razvoju. Jer takav tretman će dokrajčiti najsiromašnije zemlje, a ruiniraće i tržište u Evropi, stav je Zonlajtnera.

Predsednik Udruženja nemačkih seljaka je mišljenja da konferencija Svetske trgovinske organizacije mora da donese uspeh, u protivnom će se umesto multilateralnih trgovinskih sporazuma ponovo sklapati bilateralni, čime će nemački i evropski seljaci biti samo na gubitku.

Medjutim, sam Evropski komesar za trgovinu Peter Mandelson je još uoči konferencije u Hongkongu otvoreno izjavio da je proboj na šestodnevnom sastanku Svetske trgovinske organizacije teško moguć, i da 149 zemalja članica zato treba da se pozabave nalaženjem formula za smanjivanje carina i državnih dotacija poljoprivredi, sa ciljem da se okviri sporazuma utvrde za početak 2006.