Pesimističan izvještaj o Srbiji

Već u uvodnom delu opširnog izveštaja preporučuje se šta bi u sadašnjoj predizbornoj fazi Evropska unija i Sjedinjene Američke Države trebalo da učine, a šta ne. Prvenstveno bi trebalo da prestanu s podržavanjem bilo koje od političkih partija, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne bi trebalo ponuditi dok Srbija ne dostigne punu saradnju s Haškim tribunalom. Snažnije nego do sada bi, međutim, trebalo podržati snage civilnog društva, nevladine organizacije i nezavisne medije.

Prema oceni Krizne grupe, predizbona kampanja u Srbiji već je u fazi ključanja, a bespoštedno verbalno nadmetanje između opozicionih partija, nezavisnih medija i nevladinih organizacija uglavnom se vodi oko nacionalne politike o Kosovu. „Utoliko više, primarna odgovornost će na izborima 11. maja biti na građanima Srbije, pred kojima su dve, skoro podjednako izvesne, budućnosti.“

Scenario u slučaju pobede nacionalista

Ukoliko pobede nacionalističke snage, Srpska radikalna stranka, Koštuničina Demokratska stranka Srbije i Socijalistička partija Srbije koja sledi ideje „donedavnog diktatora Miloševića“, biće zaustavljene evroatlantske integracije. Veze između Srbije i Rusije će ojačati, reakcije iz Beograda povodom proglašenja nezavisnosti Kosova će biti ratobornije, a kosovski Srbi će se prikloniti politici nasilja. Za očekivati je i revanšizam prema prozapadnim političkim snagama i nezavisnim medijima, a kao neminovna posledica takve politike bilo bi i povlačenje direktnih stranih investitora i pad privrednog rasta u zemlji.

U izvještaju se takođe navodi da bi pobeda nacionalnog političkog bloka u Srbiji mogla delovati ohrabrujuće i na snage u Republici Srpskoj koje zagovaraju odvajanje od Bosne i Hercegovine, kao i do mešanja Srbije u unutrašnje poslove u Makediniji.

Imaju li proevropske snage šansu i pod kojim uslovima?

Nasuprot ovoj opciji, prozapadne snage će takođe na izborima dobiti šansu da formiraju vladu, ali se, kao i u prethodnim godinama, postavlja pitanje njenog jedinsta i efikasnosti. Prema trenutnom odnosu snaga, „podrška neke od nacionalnih partija kao šti su DSS ili SPS, bila bi neophodna, što bi vladu kao i do sada činilo klimavom, a političko stanje u zemlji slično onom kakvo je bila za vreme vlade koja je u odlasku. U takvoj situaciji, prozapadna Demokratska stranka (DS) bi, ako bi i nakon izbora ostala pri sadašnjem pro-evropskom kursu, bila izložena istoj vrsti opstrukcije i otpora kao što je bio slučaj u vreme Zorana Đinđića koji je 2003. godine ubijen“, navodi se u izveštaju.

"Dok nacionalisti insistiraju da se EU opredeli između Kosova i Srbije jer ne može imati oboje odvojeno, demokratske snage s Tadićem na čelu tvrde upravo suprotno – da Srbija može imati oboje - i Evropsku uniju i Kosovo“. Zbog toga će parlamentarni izbori u maju mnogo manje biti izbori za nove vlasti u zemlji, a mnogo više „opštenarodni referendum za i protiv Kosova, odnosno za i protiv Evropske unije“, navodi se u najnovijem izvještaju Krizne grupe o Srbiji.

U zaključnom delu izvještaja navodi se da bi se, nakon majskih izbora, u Srbiji mogao ponoviti neki od scenarija koji su već viđeni, što znači da bi se na formiranje vlade moglo čekati do septembra.

“Poslednji ustavni rok za formiranje nove Vlade Srbije nakon izbora u maju jeste septembar. Ukoliko bi se desilo da ni jedna strana na izborima ne dobije većinu za sastav vlade, Koštinica bi mogao biti 'čuvar vlade' sve do kasno u zimu naredne godine. U takvoj situaciji, ponuda Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre izbora mogao bi biti više pogrešan nego koristan način podrške demokratskim snagama. Smirivanje Balkana propušteno je pre više od jedne i po decenije“.