"Pesme su najbolji alat za učenje istorije"
1. februar 2012.
Bradom, tamnim šeširom, garderobom i impresivnim glasom, Daniel Kan bi mogao da prođe kao savremenik Bertolda Brehta u Berlinu 20-ih godina prošlog veka. Vremenska granica je nestala: baš kao što je nekada Breht osudio siromaštvo u ekonomskoj krizi 20-ih, to isto danas čini i Kan. Iako on i njegov bend izgledom više podsećaju na jevrejske radnike revolucionare, ono što nude na bini jeste veoma savremeno. „Nadam se da smo berlinski bend 21. veka. Jeste da sviramo stare pesme, ali one koje su sadržajem vrlo savremene i mogu da kažu nešto više o svetu danas. Istorija je sa nama, ali kao nešto živo. Problemi su aktuelni iako su 100 godina stari".
Muzika za ples i razmišljanje
Za Kana, ne radi se o prošlosti, već o osvetljavanju problema sadašnjosti u istorijskom kontekstu. Sa njegovom muzikom želi da starim snovima udahne novi život. Na vrhu njegove liste želja su solidarnost, socijalizam i antikapitalistička revolucija. „Volim da pričam priče. Mislim da su pesme naš najbolji alat za učenje istorije. Volim balade o ljubavi i smrti, o nezaposlenosti, ratu, nadanjima i solidarnosti.“
Kan svira harmoniku i ukulele, peva na engleskom, nemačkom i hebrejskom. On provocira, ruši tabue i često zbunjuje slušaoce. „Dešava se i to nije uvek loše: onda postoji mogućnost da nešto naknadno pojasnite. To može biti provokacija, ali takođe ne želimo da uvek budemo pogrešno protumačeni.“
Uz Kana i "Painted birds" može da se pleše, ali pre svega razmišlja. On je u rodnom Detroitu studirao glumu, režiju i dramaturgiju. Svirao je i u barovima u Nju Orleansu. On za svoju publiku ne sprema samo muziku već celokupan spektakl.
Polka, valcer i tradicionalne jevrejske plesne melodije stapaju se u muzičku podlogu za Kanove poruke. Naravno ne nedostaju ni priče o ljubavi. 32-godišnjak kaže da je zaljubljen u Berlin. „U Nemačkoj godinama postoji veoma dobra scena sa jevrejskom muzikom, oduvek je ovo bilo sastajalište umetnika iz čitavog sveta, za sve one koji se bave ovom vrstom muzike i hebrejskim jezikom. Pozvali su me u Berlin i tu sam i ostao. Veoma je lep i multikulti.“
Autori: Suzan Kords / Danijela Vranković
Odg. urednica: Ivana Ivanović