Pesnice, jaja i dim u parlamentu

„Pesnice i jaja“ naslov je teksta kojim se Zidojče cajtung osvrće na haos do kojeg juče došlo u ukrajinskom parlamentu. Sve je počelo krajnje bezazleno. Skupštinsko zasedanje na kojem raspravljalo o produžetku Sporazuma sa Moskvom, kojim se produžava boravak ruske Crnomorske flote u Sevastopolju na period do 2042. godine, izmaklo je kontroli. Nije novost da je Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine, i dalje blizak vlastima u Moskvi. Zato obnavljanje ovog sporazuma ne iznenađuje. Iznenadila je strategija opozicije. Žučnu raspravu zamenila je dimna bomba. Poletela su jaja, a usledio je i obračun pesnicama.

Kada je saradnja sa Moskvom na dnevnom redu, Ukrajina je uvek podeljena. Opozicija, ali i veliki broj građana, protive se stacioniranju ruskih ratnih brodova na poluostrvu Krimu. Iako su se ponovo uzburkale emocije, kritike upućene na adresu predsednika Janukoviča nisu u potpunosti osnovane.

Kijev od Moskve zauzvrat dobija olakšice pri uvozu ruskog gasa u milijardskom iznosu. Ali to za mnoge Ukrajince nije dovoljno jak argument, naročito za one koji tvrde da odluka vlasti u Kijevu ne umanjuje već uvećava zavisnost od Moskve. Mada ni ta kritika nije osnovana. Prisustvo ruske ratne mornarice je više simboličnog karaktera. S druge strane, ako se uzme u obzir ponuda Rusije, onda bi se pre moglo zaključiti da privreda Ukrajine, spoljnopolitički gledano, zapravo jača.

Janukovič je navodno rešio da dokaže da mu je suverenitet Ukrajine daleko važniji od odnosa sa Rusijom. Predsednik Ukrajine je to upravo želeo da dokaže u pregovorima o otplaćivanju dugova za isporuku ruske nafte i gasa. On nije prihvatio ponudu ruskog Gasproma. Umesto toga, Janukovič je ceo problem pretvorio u partnerstvo sa isporučiocem. Predsednik Ukrajine predlaže osnivanje posebnog konzorcijuma u kojem bi se našle ruske, ukrajinske, ali i firme iz Evropske unije. Međutim, za ukrajinsku opoziciju to i dalje nije dokaz promene političkog kursa predsednika Janukoviča.

Evro je za sve kriv

Za Nemce su i dalje „sporna“ obećanja Grčkoj, zbog kojih će poreski obveznici u Nemačkoj finansirati deo paketa pomoći – i to u iznosu od 8,4 milijardi evra. Kako bi dokazao da Nemci u kritikovanju mera pomoći Grčkoj nisu sami, Frankfurter algemajne cajtung objavljuje intervju sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom. I on sam postavlja pitanje: „Zašto bi nemački poreski obveznici morali da subvencionišu Grčku!?“

Klaus tvrdi da je za sve kriv evro, a ne privredna politika vlasti u Atini. Da nije evra, Grčka bi devalvacijom svoje valute mogla da izađe na kraj sa krizom, ali to više nije moguće, pojašnjava češki predsednik. „Zato sada i postoji samo jedno rešenje, a to je transfer novca poreskih obveznika drugih zemalja evro-zone“, kaže Klaus i ističe da je Češkoj pomoglo upravo to što „nije imala evro“.

Priredio: Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević