1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pet godina „alternative“ u Nemačkoj

16. april 2018.

Mada postoji samo pet godina, Alternativa za Nemačku je promenila ovu zemlju. Istovremeno sa usponom desničarske populističke stranke se i Nemačka politički polarizovala kao što to nije decenijama unazad.

https://p.dw.com/p/2w6y1
Deutschland Bundestag Kanzlerwahl
Foto: Reuters/K. Pfaffenbach

To se prvo osećalo u provincijskim kafanama, onda i na ulici, a od jeseni je i u Bundestagu prvi put neka stranka koja je politički više desno od hrišćanskih demokrata. I povrh toga, odmah je i postala najjača opoziciona stranka.

Angela Merkel, kancelarka od 2005. često je obrazlagala temeljna pitanja svoje politike argumentom kako „nema alternative". Desničarski populisti tako već i nazivom protivreče ovoj kancelarki.

Duga prošlost nezadovoljstva

Ko je u godinama pre 2013. prolazio kroz Nemačku i razgovarao sa građanima, već je mogao čuti negodovanje na svim stranama. Politika spasavanja evra sa niskim kamatama koje su uvedene, već su ugrozile ušteđevine, životna osiguranja i dodatne penzije mnogih Nemaca. Onda je došlo i napuštanje atomske energije, a povećanje računa za električnu energiju je iznenadilo i one koje znaju da računaju.

Mnogi su počeli da se brinu za svoje blagostanje i više nisu videli da neko zastupa njihove interese. Negodovanje je postajalo sve glasnije, ali je još uvek bilo mnogoglasno. Bilo da je reč o vladi u Berlinu, pokrajinskim vladama ili opštinama, velika većina političara se nije htela suočiti sa tim nezadovoljstvom. Uspon AfD je počeo.

„To će nestati samo od sebe", čulo se iz gotovo svih drugih stranaka kad je 2013. AfD umalo promašio izborni prag od 5 odsto. Ali izbeglička kriza 2015. je prelila čašu. Jedva da je bilo izbora u kojima AfD nije uspeo da uđe u neki parlament ili gradsku i komunalnu skupštinu.

Još donedavno su „zabrinuti" građani nazivani „gomilom" kada su izlazili na ulice, a svako ko je kritikovao izbegličku politiku je optuživan da je nacista. Sada žele socijaldemokrate žele da skrenu malo više levo, hrišćanske demokrate malo više u smeru konzervativnosti, a i jedni i drugi žele nešto represivniju politiku prema došljacima.

Nastavite niz: NPD, Republikanci...

Uspon AfD-a nije „bez alternative". Naravno da će delovanje drugih stranaka po principu spojenih sudova uticati i na sudbinu AfD-a. Ali odlučujuća će biti i politika samog AfD-a.

Scholz Kay-Alexander Kommentarbild App
Kaj Aleksander Šolc

Stranka „Alternativa za Nemačku" ima izuzetni samouništavajući karakter. Još od njenog osnivanja su posvađani srazmerno umereni i ekstremno desni članovi. Gotovo na svakom stranačkom kongresu preti opasnost od raskola u stranci. Već dva puta u samo dve godine su čelnici stranke oterani bez milosti. A to su bili umereni ljudi.

I tu leži opasnost: ako radikalna desnica konačno osvoji premoć, onda će i AfD, strateški gledano, izgubiti sposobnost da bude stranka sa kojom se može računati. A bez ikakvog izgleda da će realno nešto moći da promeni veoma brzo će postati neatraktivna za one brojne konzervativne i građanske birače koji su pre svega razočarani politikom CDU/CSU.

Onda će i AfD pogoditi ista sudbina kao i brojne druge ekstremno desne stranke u posleratnoj istoriji Nemačke: od izbora do izbora će beležiti sve manje uspeha, sve dok ne nestanu u beznačajnosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android