Pet godina kasnije

U nemirima kosovskih Albanaca marta 2004. godine na Kosovu poginulo je 19 ljudi - 11 Albanaca i 8 Srba. Do nereda je došlo nakon što su Albanci za stradanje dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, optužili Srbe. Tada je više od 4 hiljade Srba napustilo domove, uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira.

I dalje raseljeni

Kosovski Srbi danas smatraju da činjenice na terenu nabolje govore koliko se malo uradilo na saniranju posledica martovskih nemira i ističu da se za interno raseljene Srbe mora naći trajno rešenje.

Većina od preko 4000 Srba prinuđenih tokom martovski nemira 2004. da napuste domove i dalje su raseljena lica. Jedna od njih je i Olgica Subotić iz Obilića, koja sa još 50 drugih Srba, već pet godina živi u kontejnerskom naselju u Gračanici i danas kaže:

“Mi smo i dalje u kontejnerima. Primali smo neku socijalnu pomoć i to nam je ukinuto. Nas niko ne obilazi, ne dođe ni da upita kako živimo. Sada tobože prave neke stanove; pitanje je kome će ih dati.”

Iako je Vlada Kosova izdvojila 5,4 miliona, a UNMIK pola miliona evra za obnovu spaljenih i uništenih kuća, crkava, manastira i drugih objekata, činjenice na terenu pokazuju da se veoma malo uradilo na saniranju posledica martovskih nemira, kaže za naš radio Dragan Velić, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova:

“Jednostavno imamo više od hiljadu ljudi u kolektivnim centrima. Među njima u većini su upravo ljudi proterani 2004. godine. Što se tiče obnove oko 1000 kuća i drugih objekata znamo da je obnovljen vrlo mali broj tih kuća.”

Malo je urađeno

Velić dodaje da je malo urađeno i na obnovi 35 spaljenih srpskih crkava i manastira i da to što su kosovske institucije uopšte uradile, uradile su bez saglasnosti Eparhije Raško-prizrenske. On naglašava da je najžalosnije od svega to što su za martovske nemire kažnjena samo neka sporedna lica, a glavni vinovnici nisu izvedeni pred lice pravde i dodaje:

“Što opet govori da je sigurno teško doći do nekog prvo međusobnog poverenja, a onda i pomirenja između Srba i Albanaca. Privremene institucije (Kosova) snose veliku odgovornost, kao i naravno, međunarodna zajednica, UNMIK i sada Euleks.”

Predsednik SNV Kosova Dragan Velić kaže da ni Vlada Srbije nije ništa ozbiljnije uradila da pomogne ljudima koji su nastradali u martovskim nemirima:

“Mogu reći da je tek tokom poslednjih godinu dana počelo nešto da se gradi u smislu trajnog zbrinjavanja tih ljudi. Takođe bi trebalo reći da imamo ogromnu opstrukciju kad se tiče međunarodne zajednice u implementaciji odnosno izvedbi projekata za trajno rešenje problema ovih ljudi i ne samo ovih, nego i ljudi koji su proterani od 1999. godine pa do danas”, kaže Velić.