Pet godina na Marsu

Leto 2003. u svemirskom centru Kenedi na istočnoj obali Floride. Američka agencija za istraživanje svemira NASA šalje prvo od dva vozila koja će istraživati Mars. Šest meseci kasnije ta dva robota javila su se sa „crvene planete“.

Nije se moglo znati unapred koliko dugo će vozila nazvana „Spirit“ (Duh) i „Oportjuniti“ (Prilika) moći da funkcionišu u nemogućim uslovima koji vladaju na Marsu. Niko nije ni sanjao da će ta dva mala vozila ne samo poslati izveštaj da na Marsu postoji voda već i pet dugih godina moći da se kreću po kraterima Marsa. Vozila nisu uništile ni strašne peščane oluje koje haraju negostoljubivom planetom.

Treća sonda NASA na Marsu - „Feniks“ u međuvremenu je prestala da se javlja, zbog toga što je zamrznuta. Još uvek nije isključeno da se „Feniks“ neće ponovo „dići iz pepela“ kada u oktobru na Marsu počne proleće. Misija „Feniksa“ bila je najteža - ta sonda istraživala je severni pol Marsa, ali u NASA još nisu izgubili svaku nadu.

„Mi ćemo sigurno još jednom pokušati da stupimo u kontakt sa sondom. Moguće je da je ona zatrpana slojem suvog leda debelog preko jednog metra koji se kondenzovao iz atmosfere Marsa i stvorio ledeni omotač na polovima. Moguće je da su niske temperature od minus 140 stepeni oštetile baterije, elektroniku i mehaniku vozila koje je boravilo na tim temperaturama čitavu godinu“, kaže Džim Bel, profesor astronomije na univerzitetu Kornel i član tima NASA-Mars.

Ova neslućeno uspešna priča ima i svoje naličje. Svi projekti koji je trebalo da uslede, stavljeni su na led. Za sada je NASA slabo motivisana da šalje nove skupe sonde na Mars dok stare još funkcionišu.

Nove sonde iz Rusije i Kine

Svake dve godine planeta Mars dođe u položaj kada je najlakše da se stigne do nje. Prema planu, 2009. je trebalo da na Mars krene najveća sonda koja je ikad poslata. To je Marsova naučna laboratorija, skraćeno MSL.

„Razlika između sadašnjih sondi i te laboratorije je pre svega u veličini. MSL će biti najmanje pet puta teži od ’Spirita’ i ’Oportjuniti’. Imaće deset instrumenata i moži će da ponese oko sto kilograma tereta koji će služiti za istraživanje“, objašnjava Majkl Majer, glavni naučnik projekta istraživanja Marsa u NASA.

Najvažniji zadatak te sonde treba da bude traganje za životom. Pošto je ustanovljeno da postoji voda, MLS bi trebalo da istraži mesta na kojima bi život mogao da opstane, ili makar organske, hemijske tvorevine. Sadašnje sonde ne raspolažu opremom koja bi omogućila takvo istraživanje.

Iz finansijskih razloga, Amerikanci će start laboratorije na šest točkova morati da odlože za 2011. Eksplozija troškova dovoljan je razlog i za Evropsku agenciju za istraživanje svemira ESA, da svoju prvu sondu „Ekso-Mars“ u svemir pošalje dve godine kasnije - što znači najranije 2013.

Povoljnu situaciju za let ove godine najverovatnije će iskoristiti Rusi i Kinezi. Zadatak u koji su se zajednički upustili ima za cilj sletanje na Marsov mesec Fobos. Sonda će uzeti uzorke tla, i doneti ih na Zemlju.

U NASA ne žele da prognoziraju to da li će „Spirit“ i „Oportjuniti“ sačekati svog naslednika na Marsu.

„Ova misija će biti završena kada bude prekinuto finansiranje ili kada naš tim napravi grešku i navede vozilo preko litice. Naravno da ne želim ni jedan od dva pomenuta scenarija. Bolje bi bilo da ih Mars jednostavno ’ubije’. Da se kreću i istražuju sve dok tehnika tih sondi može da funkcioniše, i da ih onda zatrpa neka od peščanih oluja na Marsu“, kaže šef misije Stiven Skvajers.