Pet vekova progona i dobrodošlica za duvan

Kada je Amerika otkrivena, duvan je stigao u Evropu. Tokom Tridesetogodišnjeg rata kneževi su uveli zabranu pušenja – radi zaštite drvenih kuća i da bi zaustavili širenje duvana među vojnicima. Za prekršaj zabrane sledile su surove kazne: u kneževini Lineburgu teoretski se do 1692. godine primenjivala smrtna kazna. Ipak, na kraju su moćnici popustili, jer je duvan donosio mnogo para od poreza u državnu kasu.

U 20. veku borba protiv cigarete poprima ideološke dimenzije. Nacisti su bili među najvećim protivnicima duvana. Za njih je pušenje bilo „rasni otrov“ – znak zavisnosti. Narod bi morao samo od jedne osobe da zavisi… a ime te osobe znate.

Adolf Hitler je po svom dolasku na vlast naznačio da je ostavio pušenje! Nacistički režim je čak ulagao mnogo para u istraživanje o duvanu – tako je 1941. godine u Jeni osnovan „Institut za istraživanje opasnosti od duvana“.

Prvi zakon pre 12 godina

Izgradnja posleratne Nemačke je takođe povezana sa duvanom. Preko 90.000 tona Virdžinija duvana je dostavljeno iz Amerike u prvoj godini sprovođenja Maršalovog plana. Cigarete su neko vreme posle rata korišćene i kao novac. Prve inicijative protiv pušenja nastaju sedamdesetih godina prošlog veka. Nemački parlament prvi put odlučuje o Zakonu za zaštitu nepušača 1998. godine. Nacrt zakona ipak nije usvojen zbog otpora tadašnjeg ministra zdravstva Horsta Zehofera. Osam godina docnije Zehofer kao ministar za zaštitu potrošača u kabinetu kancelarke Angele Merkel predlaže novi i stroži zakon:

„Problematično je što se u nekim pokrajinama razmišlja da se vlasnicima lokala izdaju dozvole da svoje ugostiteljske objekte naznače kao mesta gde je dozvoljeno pušenje, dok su u drugim pokrajinama neki tipovi objekata čak i izuzeti od zabrane.“

Savezna vlada je u jesen 2006. godine podržala inicijativu poslanika socijaldemokratske partije Lotara Bindiga, bez uspeha: „Savezni parlament nema ustavnu nadležnost da odlučuje kako će se odnositi prema pušenju u opštinskim zgradama ili školama“, rekla je tada ministarka pravde Brigite Cipris.

I pušači su birači…

Od avgusta 2007. godine do jula 2008. savezne pokrajine donose različite Zakone za zaštitu nepušača. Pušačima je bio potreban jedan poseban pušački atlas po kome bi znali da li u Drezdenu mogu da u jednom ugostiteljskom objektu uživaju u svojoj cigareti kao u Diseldorfu. Najstroži zakon doneo je Zehoferov partijski drug Edmund Štojber u Bavarskoj: „U javnim zgradama i u svim ugostiteljskim objektima je pušenje zabranjeno“, objavio je ponosno Štojber.

Štojberov naslednik Horst Zehofer je ipak gledao kroz prste, jer u Bavarskoj postoji duga ugostiteljska (i pušačka) tradicija, pa vladajuća Hrišćansko-socijalna unija nije htela da gubi birače. Od 1. avgusta 2009. godine u bavarskim kafićima i restoranima se moglo pušiti u posebnim prostorijama, dok su manji lokali mogli da dobiju naznaku „pušački ugostiteljski objekti“. Referendumom su ipak ukinuti ovi izuzeci.

Horst Zehofer pritom nije više hteo da se izjašnjava pre referenduma. „Želim da građani učestvuju u ovoj odluci, i onda je sve mirno.“

Makar u Bavarskoj…

Autori: Andreas Nol / Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević