Pirati polako stižu i u jugoistočnu Evropu

Nemački pirati danas na partijskom kongresu biraju novo rukovodstvo. Ova stranka, prema anketama, može da računa na podršku 15 odsto birača, što bi je učinilo trećom političkom snagom u zemlji i, možda, nezaobilaznim koalicionim partnerom za novu vlast.

Pirati u jugoistočnoj Evropi

Osnivač Piratske stranke Rumunije odrastao je u vremenu u kojem je svaki vlasnik pisaće mašine bio redovno kontrolisan. Tako su komunistički vlastodršci u Rumuniji želeli da spreče štampanje ilegalnih, propagandnih letaka. Sloboda mišljenja za 55-godišnjeg Klaudijua Margineana se zato ne podrazumeva sama po sebi – za razliku od mladih ljudi iz njegove domovine koji su, nakon sloma komunizma, odrasli sa novim medijima.

Transparentnost, demokratski donesene odluke, sloboda korišćenja podataka iz interneta - sve to traže i rumunski pirati. „Nema bitnih nacionalnih razlika među piratskim strankama. Mi smo neka vrsta internet-nacije koja u ovom trenutku postoji na celoj planeti“, kaže osnivač rumunskih pirata Klaudiu Marginean. Taj bivši arhitekta nije jedini pirat u svojoj porodici. I njegova 20-godišnja ćerka koja studira u Londonu aktivna je među britanskim piratima.

Iako su rumunski pirati članovi međunarodne organizacije „Pirate Parties International“ (PPI) od njenog osnivanja, u svojoj zemlji još nisu registrovani kao stranka. U Rumuniji, naime, treba skupiti 25.000 potpisa da bi mogla da se osnuje politička stranka. Klaudiu Marginean i njegovi saradnici nadaju se da će im to uspeti pre parlamentarnih izbora u novembru.

Tehnologija u službi građanskih sloboda

I u susednoj Srbiji piratskom pokretu nedostaju još hiljade potpisa da bi registrovali stranku i s njome mogli da učestvuju na izborima. Mnogi ljudi u Srbiji misle da se ovaj pokret samo bavi piraterijom na internetu, žali se Ivan Vuković, koordinator Piratskog pokreta Srbije i ističe: „Mi se ne zalažemo za prodaju diskova na ulici, mi se ne zalažemo za krađu u bilo kom smislu. Mi smo samo ljudi koji slobodno dele sve što imaju, ideje, fajlove, muziku, video klipove, i pošto nam je omogućeno da to radimo smatramo da imamo pravo da to nastavimo da radimo kao što smo i do sada radili, a ne da nam sada, kada je neko shvatio da mu to možda ne odgovara, to pravo ukida“.

Vuković kaže da se 90 odsto ciljeva piratskog pokreta Srbije poklapa s programima svih drugih piratskih stranaka u svetu i da mali procenat razlika nastaje zbog lokalnih specifičnosti, zakonskih ili nekih drugih. Analitičari smatraju da Srbija kasni sa osnivanjem Piratske stranke zato što su prioritetni problemi u Srbiji drugačiji od onih u razvijenijim zemljama, dok Vuković tvrdi da su važan razlog kašnjenja i visoki troškovi prikupljanja 10.000 potrebnih potpisa.

Pirati imaju mnogo više tema od slobode na internetu, tvrdi i Dario Vidović, jedan od osnivača Piratske stranke u Hrvatskoj koja je pre nekoliko dana registrovana i kao zvanična politička stranka. Tehnologija je danas toliko razvijena, kaže Vidović, da omogućava više građanskih sloboda i uz pomoć nje se može sprovoditi direktna demokratija.

I zahtev da svi građani učestvuju u donošenju političkih odluka, pirati jugoistočne Evrope dele sa svojim imenjacima i političkim istomišljenicima iz celog sveta. Piratske stranke i inicijative u regionu postoje, između ostalog, i u Bugarskoj, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini. Ukupno su u 60 zemalja zabeleženi piratski pokreti, većina njih u Evropi.

Autori: Aleksandra Šerle / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević