Pirati se sele na zapad Afrike

Napadi se događaju noću ili u zoru. Teško naoružani pirati napadaju sa malih, brzih čamaca. Broj napada ispred zapadne obale Afrike, u Gvinejskom zalivu, munjevito raste i danas to područje spada među najopasnije vode na svetu. Samo prošle godine je na tom području, koje je na severu omeđeno Obalom slonovače, a na jugu obalom Demokratske Republike Kongo, zabeleženo 54 napada pirata, uglavnom na tankere.

Više napada

U isto vreme, ispred Afričkog roga na severoistoku kontinenta, dogodilo se „samo“ 20 napada. I to iako to područje važi kao uporište gusara. Sada je stanje drugačije. Još 2011. ispred Afričkog roga zabeleženo je 237 napada. Pad broja piratskih napada pre svega se povezuje sa snažnim prisustvom međunarodnih vojnih snaga koje tu pružaju zaštitu teretnim brodovima. Ispred zapadne obale Afrike slika je potpuno drugačija. Tu nema zapadnih vojnih brodova, iako je problem sa piratima i u tim vodama sve samo ne nova pojava.

„Poslednjih godina broj napada se doduše povećao, ali pirati su u tim vodama već decenijama“, kaže Jan Milen, direktor firme za obezbeđenje „Dryad Maritime“ koja se specijalizovala za bezbednost na moru. To potvrđuju i statistike Međunarodne pomorske organizacije Ujedinjenih nacija (IMO). Ono što je novo jeste povećan nivo brutalnosti kojom pirati napadaju komercijalna plovila.

Povezanost pirata i socijalnih razlika

Samo prošle godine zabeleženo je 26 oružanih sukoba između pirata i osoblja zaduženog na brodovima za bezbednost. Više od stotinu ljudi je povređeno, a jedna osoba je poginula. U tim vodama je od 1995. poginulo 46 mornara. Pirati globalnom brodarstvu godišnje nanose štetu od 18 milijardi evra. Za razliku od svojih „kolega“ sa istočne obale, pirati u Gvinejskom zalivu specijalizovali su se za napade na tankere. Zemlje smeštene u zalivu, pre svega Nigerija, spadaju među najveće proizvođače nafte na svetu. U tom regionu svakodnevno se crpi više od tri miliona barela sirove nafte. Piratima nije teško da unovče otetu naftu i gas. „U Nigeriji, naročito u delti reke Niger, već godinama cveta divlje tržište energentima, a postoji i odlična kriminalna infrastrukturna mreža koja omogućava tu ilegalnu trgovinu“, objašnjava Jan Milen iz firme „Dryad Maritime“.

Razloge za porast broja pirata u vodama Zapadne Afrike ne treba tražiti dugo. Nestabilan i neefikasan državni aparat i nedostatak svake perspektive za žitelje regiona. Ali, kako kaže Isak Isuku, novinar jedne radio stanice iz delte reke Niger, nezaposlenost nije glavni uzrok okretanju sve većeg broja mladih kriminalu i gusarenju. „I oni koji rade nemaju dovoljno za život“, kaže Isuku. Iako je Nigerija od početka devedesetih jedan od najjačih naftnih izvoznika na svetu, bogatstvo od nafte ne dopire do širih slojeva stanovništva. Naprotiv, naftna industrija izazvala je ogromna zagađenja prirode i još veće socijalne podele. Više od dve trećine od 150 miliona Nigerijaca živi ispod granice siromaštva.

Nemoguća međunarodna vojna misija

Zapadnoj Evropi u interesu je stabilizacija u regionu, između ostalog i zbog toga što 40 odsto svojih potreba za sirovom naftom pokriva iz zemalja smeštenih oko Gvinejskog zaliva. Međutim, za razliku od istočne Afrike, gde je, zbog činjenice da se radi o „promašenim državama“, poput Somalije, bilo relativno lako doneti odluku o uvođenju vojne misije, na zapadu Afrike politička situacija je drugačija. Doduše i tu se radi o državama sa nestabilnim političkim prilikama, ali se isto tako radi o samostalnim državama, etabliranim na međunarodnom planu. Osim toga, i piratski napadi se u Gvinejskom zalivu ne događaju na otvorenom moru gde je vojna akcija trećih zemalja legitimna, već u teritorijalnim vodama suverenih zapadnoafričkih država.

Do sada su zemlje Gvinejskog zaliva slabo sarađivale u borbi protiv pirata, ali to bi sada trebalo da se promeni. „Nužnost prekogranične saradnje u regionu više je nego očigledna“, poručuje admiral ganske flote Džefri Mavuli Biekro. Njegova zemlja naročito je zainteresovana za saradnju otkako su u njenim teritorijalnim vodama otkrivene ogromne količine nafte i gasa. Ove nedelje se u ganskoj prestolnici Akri održava međunarodna konferencija o bezbednosti priobalja. „To je prvi korak u pravom smeru“, kaže stručnjak za pomorsku bezbednost Jan Milen. Ali, kako dodaje, države moraju da pređu u akciju što pre, jer piraterija u Gvinejskom zalivu raste iz dana u dan.

Autori: Hilze Gvendolin / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković