Pisac sa diplomom koja nikoga ne zanima

Sa ovim i sličnim tekstovima, Jern Dege je prošlog proleća primljen na Nemački institut za književnost u Lajpcigu. Tada je završavao studije matematike i filozofije. Na konkurs se prijavio pismom kome je priložio 20 stranica književnog teksta. Toliko su tražili – žanr nije bio važan. Od 600 takvih prijava koliko prosečno svake godine stigne na Institut, njih 20 dobije pozitivan odgovor. Jern Dege je prošle godine bio jedan od njih: „Pre toga nisam ništa objavio, niti javno čitao. Tu nemam iskustva. Jednostavno sam sedeo i pisao – i skupio taman dovoljno tekstova da mogu da se prijavim“, kaže Dege.

Nikome se ne garantuje...

Ovaj 26-godišnjak gotovo svakog dana ide na predavanja iz teorije pripovedanja ili istorije književnosti, ili dobija praktične savete za pisanje. A Klaudijus Nisen je nekada studirao na ovom institutu a sada je njegov direktor: „Ono što sam ovde naučio prve večeri, bile su reči docenta Jozefa Haslingera koji je rekao: ovu diplomu možete da obesite iznad WC-šolje! I bio je u pravu... Šta može umetnik sa diplomom? Kom poslodavcu može da je pokaže? Jedno je jasno: onaj ko uđe ovamo, nema garantije da će odavde izaći kao pisac...“

Izdavači obraćaju pažnju

To je i studentima jasno. Zbog toga su paralelne studije sasvim normalna pojava. Jerg Dege: „U mojoj studijskoj grupi je koleginica koja već 15 godina radi kao medicinska sestra na intenzivnoj nezi – i to će i dalje raditi“. Studenti moraju mnogo da pišu a o njihovim tekstovima se onda diskutuje. „To je na mene ostavilo jak utisak. Tamo se uči kroz razmenu sa drugima. Svako ima neke svoje primedbe. Ima i tekstova koji ne prežive ove kritike“ A šta misle izdavači? Mihael Faber, šef lajpciške izdavačke kuće Faber i Faber, kaže: „Zbog činjenice da su proteklih godina na tom institutu ponikli veliki talenti, izdavači sada na njega obraćaju posebnu pažnju. Ima mnogo izdavača i lektora koji mu se i sami obraćaju kada su u potrazi za novim piscima“.