Pisati na jeziku koji nije maternji

Marija Sesilija Barbeta ima 36 godina, a poslednjih 12 živi u Nemačkoj. Svoj prvi roman „Krojačka radnja Los Milagros“ napisala je na nemačkom i odmah dobila književnu nagradu „Aspekti“ - drugog programa nemačke televizije za najbolji debitantski roman u Nemačkoj.

Radnja romana odvija se u krojačkoj radnji „Los Milagros“. Tu radi Marijana Nalo, povučena mlada rođaka vlasnice Milagros. Ona mora da prekroji venčanicu vršnjakinje Analije Moran.

Da li su njih dve osobe ili samo angrami jednog imena? Ko drži konce u rukama? Da li je to Marijana - krojačica, Analija - mušterija ili autorka romana? I kada se odlučite za jednu od njih, ostaje pitanje da li je ta koja drži konce u rukama ona ista koja ispreda priču.

„Nemački jezik me štiti“

Ispredati priču, crvena nit… Ovaj roman je čudotvorni jezički eliksir, koji je spravila dobra, postmoderna veštica koja svoju snagu crpi iz stranog jezika.

„Nikada ovu knjigu ne bih napisala na španskom, zato što se maternji jezik zalepio za mene, baš kao i Buenos Aires. Kao da me nemački jezik štiti, kao neka rukavica kojom mogu da dodirenem Buenos Aires“, objašnjava Marija Sesilija Barbeta.

Između korica je čitav jedan univerzum: tarot karte, odlomci iz dnevnika, razglednice ljubavnika, amblemi, anagrami, planovi gradova, piramide za buba švabe, leptiri…

„Htela sam da insekti imaju važnu ulogu u mom romanu i tako sam došla na ideju da Marijanin otac bude istraživač insekata.“

Otac umire od uboda insekta i to je posebna ironija autorke.

Knjiga „Krojačka radnja Los Milagros“ je takva da čovek ne želi da je pozajmi i pročita - već bi je rado posedovao, kako bi u pravom smislu reči mogao da bude dirnut.