Pisci u internetu
6. februar 2004.Oglas
Prilicno izgubljeno, nekako zapušteno, zapostaljveno - tako ilzgledaju stranice o autorima na internetu. Prvi pokušaj u toku krstarenja na mreži: Benjamin von Štukrad-Bare. Pre nekoliko godina poznat još kao pop-književnik. Novi trendovi, slobodno samoreklamiranje - pa baš je on morao da o tome ima pojma. I pocelo je dobro: Mladalacki, subkulturno. Na prvoj stranici privlacna fotografija boema iz Berlina. Pop-književnik, kleci na tipicom dašcanom patosu u jednom stanu u staroj zgradi u Berlinu. Pored njega kofer sa gramofonskim plocama. Štukrad-Bare, cuci, iskrivljenog izraza lica, zagrizao je plocu grupe PetShop-Boys. Oko njega mladi, lepi ljudi - uglavnom devojke. Tako bi trebalo da živi mladi autor. Ljubazno ocekujuci sadržinu ovog sajta kliknemo dalje - i ustanovimo da je autor previše vremena provodio na baš takvim partijima u Berlinu: U rubrici "Aktuelno" deluje sve pre kao arheologija. "Književno vece 7. jula" je ovde u rubrici "Termini" - koje godine? - moramo da se upitamo, jer ta rubrika nije dve godine aktuelizovana. Linkovi o intervjuima u novinama? Godinama nije tu ništa aktuelizovano. Bar su navedene nagrade, i to još u evrima. Cak nisu više važeci ni poštanski brojevi u naznakama adresa.
Veb-stranice su ocigledno najzapostavljenija nedonošcad nemackih pisaca? Takoreci izgledaju kao da su veliki snovi odavno prerstali. Jer veb-stranice odavno nisu više šik ni avangardne. Tradicionalne prodajne strukture ne obracaju pažnju na njih. Kao da je to odavno propala stvar. Najkansije od Stivena Kinga, 2000 godine, kada je njegova privpovest "Planeta" ekskluzivno ponudena na citanje preko interneta i doživela neuspeh, postalo je svima jasno: Novac se tu ne može zaraditi. I odmah su cak i mladi pop-pisci zapostavili svoje, inace, dotada brižljivo negovane veb-stranice.
Štukrad-Bareov kolega Kristijan Kraht je sastavio svoju veb-stranicu opticiki veoma privlacno - sadržinski je ona daleko ispod nivoa, dugo, dugo nije aktuelizovana. Sem likova o velikoj internet knjižari se na ovom planu malo toga dogada. Bolje reci, ne dogada se ništa.
Toliko o mladim divljim autorima. No kako je sa klasicima? Sa Kristom Volf, na primer? Sa Ginterom Grasom? Zigfridom Lencom? Sve se krece tu u pogrešnom pravcu. Ništa! Najcešce oni i ne postoje na internet, jer su sami tako hteli.
Snovi o internetu su odavno prestali. To važi ne samo za marketing, za prodaju i za finansijsku dobit. To važi i za traganje za idejama, za novim oblicima, interakciijom, preko veb-sajtova kao platformi neogracine razmene ideja. Sve je bilo samo zabluda. Dnevnici, materijali, autorski protokoli, sve to ne postoji na veb-sajtovima. A tamo gde ih ima, tu su oni uglavno usamnjeni glasovi o samotnjackoj egzistenciji i zapostavljenosti pisaca. O ocaju. Primer: Online-dnevnik tridesetogodišnje autorke Alekse Henig Fon Lange, koja je završila prerano. A na kraju dnevnika piše da ce još jedanput pokušati da nazove nekoga, svoga brata, na primer. Ocigledno ga nije pronašla.
Ima i izuzetaka. Veb-sajtovi i interakcija mogu da budu i te kako živi. Jedna Austrijanka je, na primer, ovakvom komunikacijom postigla mnogo: Elfride Jlinek: Direktno je preko interneta bila podstaknuta na pisanje nekih pozorišnih, literarnih i esejistickih tekstova. Njeni su sajtovi uvek aktuelizovani. Dizajn njenog sjata je, medutim, skroman i jednostavan. I Volfgang Holbajn je na veb-sajtu zanimljiv i živo predstavljen. Donosi dovoljno cinjenica, informacija, a "Knjiga gostiju" mu je posebno živa. Reklo bi se - "kreativni haos".
"Ili imati dobar dizajn, ili nemati ništa", glasi cesto moto autora na veb-sajtovima. Reklo bi se da su, medutim, obe opcije prisutne. Površnost i minimalizam u sadržini. Bolno se mora i ustanoviti i puko samoreklamiranje koje piscu ne donosi uspeh, niti u virtualnom niti u realnom svetu.
Veb-stranice su ocigledno najzapostavljenija nedonošcad nemackih pisaca? Takoreci izgledaju kao da su veliki snovi odavno prerstali. Jer veb-stranice odavno nisu više šik ni avangardne. Tradicionalne prodajne strukture ne obracaju pažnju na njih. Kao da je to odavno propala stvar. Najkansije od Stivena Kinga, 2000 godine, kada je njegova privpovest "Planeta" ekskluzivno ponudena na citanje preko interneta i doživela neuspeh, postalo je svima jasno: Novac se tu ne može zaraditi. I odmah su cak i mladi pop-pisci zapostavili svoje, inace, dotada brižljivo negovane veb-stranice.
Štukrad-Bareov kolega Kristijan Kraht je sastavio svoju veb-stranicu opticiki veoma privlacno - sadržinski je ona daleko ispod nivoa, dugo, dugo nije aktuelizovana. Sem likova o velikoj internet knjižari se na ovom planu malo toga dogada. Bolje reci, ne dogada se ništa.
Toliko o mladim divljim autorima. No kako je sa klasicima? Sa Kristom Volf, na primer? Sa Ginterom Grasom? Zigfridom Lencom? Sve se krece tu u pogrešnom pravcu. Ništa! Najcešce oni i ne postoje na internet, jer su sami tako hteli.
Snovi o internetu su odavno prestali. To važi ne samo za marketing, za prodaju i za finansijsku dobit. To važi i za traganje za idejama, za novim oblicima, interakciijom, preko veb-sajtova kao platformi neogracine razmene ideja. Sve je bilo samo zabluda. Dnevnici, materijali, autorski protokoli, sve to ne postoji na veb-sajtovima. A tamo gde ih ima, tu su oni uglavno usamnjeni glasovi o samotnjackoj egzistenciji i zapostavljenosti pisaca. O ocaju. Primer: Online-dnevnik tridesetogodišnje autorke Alekse Henig Fon Lange, koja je završila prerano. A na kraju dnevnika piše da ce još jedanput pokušati da nazove nekoga, svoga brata, na primer. Ocigledno ga nije pronašla.
Ima i izuzetaka. Veb-sajtovi i interakcija mogu da budu i te kako živi. Jedna Austrijanka je, na primer, ovakvom komunikacijom postigla mnogo: Elfride Jlinek: Direktno je preko interneta bila podstaknuta na pisanje nekih pozorišnih, literarnih i esejistickih tekstova. Njeni su sajtovi uvek aktuelizovani. Dizajn njenog sjata je, medutim, skroman i jednostavan. I Volfgang Holbajn je na veb-sajtu zanimljiv i živo predstavljen. Donosi dovoljno cinjenica, informacija, a "Knjiga gostiju" mu je posebno živa. Reklo bi se - "kreativni haos".
"Ili imati dobar dizajn, ili nemati ništa", glasi cesto moto autora na veb-sajtovima. Reklo bi se da su, medutim, obe opcije prisutne. Površnost i minimalizam u sadržini. Bolno se mora i ustanoviti i puko samoreklamiranje koje piscu ne donosi uspeh, niti u virtualnom niti u realnom svetu.
Oglas