Pitanje odluka rukovodsta Nokije iz EU perspektive

Reč je o starom i uobičajenom refleksu – kada ima teškoća na unutrašnjem planu neko mora biti kriv – najbolje bezdušna briselska birokratija.To nije prvi put da se prstom upire u Brisel, mada su uzroci problema kod kuće.

Nokia se seli u industrijsku zonu u Rumuniji čiji prvi deo je pre sedam godina delimično finansiran novcem Evropske unije.Tu nema šta da se zameri – to se dešava svuda u Evropskoj uniji, uključujući i privredno nerazvijene delove istočne Nemačke ili delove Rura na zapadu zemlje.

Odluka Nokije u skladu sa "ekonomskim ciljevima" Unije

Ma kako to bilo bolno za otpuštene radnike u Bohumu normalno je da kompanije u okviru Evropske unije otvaraju fabrike tamo gde su najpovoljniji uslovi – to je deo jedinstvenog tržišta koje je bilo jedan od ekonomskih ciljeva Unije.

Možda ni Finci nisu bili baš srećni kada je Nokia početkom devedesetih odlučila da premesti proizvodnju iz Finske u Bohum.Tada se nemački političari nisu žalili.Izgleda da još nije dovoljno razvijena svest da na jedinstvenom evropskom tržištu ima gubitnika i dobitnika.Predsednik Evropske komisije Barozo u pravu je kada podseća da je Nemačka, sve u svemu, medju dobitnicima. I nemačke firme sele pogone u druge članice EU

Osim toga, ne samo strane, nego i nemačke firme sele proizvodnju unutar Evropske unije. Pritom su od presudnog značaja po pravilu troškovi proizvodnje – visina nadnica, cena energije, transport, porezi, a ne obećane subvencije.One su samo dodatno sredstvo da se neka firma pridobije i ta vrsta konkurencije postoji i u Nemačkoj, pa i u samoj Severnoj Rajni Vestfaliji.Bohum, Keln, Diseldorf, Oberhauzen, Esen - svi ti gradovi konkurišu jedan drugom kako bi privukli kompanije – i subvencijama, pored ostalog.Takva konkurencija, na nivou Evropske unije, postoji izmedju Nemačke, Slovenije ili Rumunije.Živelo jedinstveno tržište.

.