Pivo kao piće i kao nauka

Proizvodnja piva, a naravno i njegova potrošnja u Nemačkoj ima veliku tradiciju. Pivo je u Nemačkoj još uvek nacionalno piće, iako njegova potrošnja poslednjih godina opada. Tako je prošle godine u Nemačkoj popijeno 115,5 litara piva po glavi stanovnika, što je 2,2 litra manje nego 2003. godine. A u Nemačkoj je prošle godine registrovano 1.274 proizvodjača, koji prave preko 5.000 različitih marki piva. To znači, ako bi neko hteo svakog dana da proba drugo pivo u Nemačkoj, ta degustacija bi trajala 13 i po godina. I po tome se nijedna zemlja u svetu ne može porediti sa Nemačkom. Navedene brojke su, uz manje oscilacije, od sredine devedesetih godina prošlog veka konstantne. Otprilike polovina svih pivara nalazi se u Bavarskoj 629,a više od sto fabrika piva imaju još Baden Virtemberg 178 i Severna Rajna vestfalija 118. Iz statističkih podataka o industriji piva navodimo još jedan – broj malih proizvodjača piva – do 5.000 hektolitara godišnje – u poslednjih deset godina je u porastu, broj takozvanih srednjih fabrika, koje proizvode do 500.000

hektolitara godišnje opada, a broj velikih pivara, koje godišnje izbacuju preko 500.000 hektolitara je konstantan i kreće se oko 50.

Inače u Nemačkoj je donet i prvi pisani zakon koji se odnosi na pivo. Bilo je to davne 1516. godine, kada je Vilhelm IV izdao proglas prema kome pivo u Nemačkoj sme da se pravi isključivo od vode, slada, hmelja i kvasca.

Ali danas se pivo u Nemačkoj pravi na naučnoj bazi. Tehnologija njegove proizvodnje postala je nauka koja se izučava na univerzitetu. U mestašcu Vajenštefanu, koje se nalazi dvadesetak kilometara severno od Minhena postoji visoka pivarska škola.

«Ukus je izvanredan. Tipično nemačko pivo. Nešto je gorče nego japansko», priča Japanac Hiroši Jamašita prilikom degustacije piva na katedri za pivarsku tehnologiju u Vajenštefanu. Hiroši Jamašita se dobro razume u nemačka piva. Njegov poslodavac, pivara Asahi, inače vodeći proizvodjač piva u Japanu, ga je poslala u Vajenštefan na specijalizaciju.

«Moj san je bio da dodjem na studije u Vajenštefan. U Japanu postoje univerzitetske studije za sake (japansko alkoholno piće od pirinča), ali ne i za pivo», nastavlja priču Jamašita.

Visoka pivarska škola u Vajenštefanu predstavlja istureno odeljenje Tehničkog univerziteta u Minhenu i jedinstvena je u svetu. Nešto slično, u manjem obimu, postoji još samo pri Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Ali, pošto širom sveta pivo prevashodno asocira na Bavarsku, visoka pivarska škola u Vajenštefanu ima za studente znatno veću privlačnu moć. U Sjedinjenim američkim državama, recimo, stalno pokušavaju da otvore sličnu visoku školu, ali ono što Amerikancima nedostaje jeste tradicija, koja se, kada je u pitanju pivo, u svetu vezuje za Nemačku, a naročito za Bavarsku. Verner Bak je profesor tehnologije za proizvodnju piva na visokoj školi u Vajenštefanu:

«Tradicija u Vajenštefanu zaista igra veliku ulogu. Bavarska državna pivara je ovde počela proizvodnju piva još 1040. godine. Školovanje studenata se ovde obavlja već više godina, a studenti koji su tu diplomirali mogu se naći širom sveta», priča ovaj profesor.

I Ben Bejli iz Teksasa visoko ceni hiljadugodišnju bavarsku pivarsku tradiciju.

Da bi došao na studije u Vajenštefan, on je prethodno u Sjedinjenim američkim državama pet godina studirao germanistiku. On je uveren da mu se to isplatilo:

«Ja bih mogao da odem u svaku pivaru u Sjedinjenim američkim državama i da kažem da sam studirao u Vajenštefanu. I oni će onda znati kakva znanja ja posedujem. U Sjedinjenim američkim državama, na Dejvis univerzitetu u Kaliforniji, postoje studije tehnologije životnih namirnica i u tom sklopu ima i nekoliko predavanja o tehnologiji proizvodnje piva. Ali to nisu prave studije te tehnolgije kao ovde u Vajenštefanu», kaže ovaj Amerikanac.

Studije na visokoj školi u Vajenštefanu su sve popularnije. Od ukupno oko 250 studenata, više od sto ih se ovog semestra prvi put upisalo. Studije su teške i mnogi ih ne završavaju. Oko 15 odsto studenata su stranci, koji su naročito motivisani da završe studije. Oni se često za njih pripremaju prethodnim višegodišnjim učenjem nemačkog jezika. Takav je slučaj i Kineza Fej Čijana. On smatra da svetska slava koju ima nemačko pivo ne počiva samo na čisto naučnoj osnovi.

«Vajenštefan predstavlja Meku za proizvodjače piva. A kad neko u Nemačkoj popije pivo iz toga može da se razvije prava ljubav prema tom piću», reči su ovog Kineza.

Ljubav prema nemačkom pivu otkrio je i Lusero Gonzales Kastro iz Kolumbije. Kao i Fej Čijan i on namerava da po završetku studija u Vajenštefanu u svojoj zemlji otvori sopstvenu fabriku piva. Neki od ovih studenata kasnije rade u farmaceutskoj branši ili industriji pića i životnih namirnica.

Na časovima degustacije piva, studenti uče da raspoznaju razne proizvodjače ovog napitka. Kolumbijac Lusero Gonzales kastro je otpio gutlja i odmah ga je prepoznao:

«Ovo je dobro pivo, to je Vajnštefaner».