Planetom kruži misao: priroda ne košta ništa?

Ekološkim sistemima na mnogim mestima preti kolaps, kaže se u izveštaju UN o ugroženosti biološke raznovrsnosti planete.

„Taj izveštaj je i tužna prilika da se otvoreno i bez ikakve sumnje pokaže da nismo napredovali u zaštiti biološke raznovrsnosti“, kaže Manfred Nikiš, direktor Zoološkog vrta u Frankfurtu. Međunarodna zajednica se još 1992. godine na Samitu UN u Riju obavezala na zaštitu bio-diverziteta. Ipak sve je ostalo na lepim rečima, žali se Ananta Kumar Dursipah, izvršni direktor jednog programa UN, koji na Univerzitetu u Bonu istražuje razmere čovekovog uticaja na okolinu:

„Na žalost od tada se nije mnogo toga promenilo, osim ako govorimo o broju preskupih međunarodnih konferencija. Zato bi bilo mnogo bolje da smo sav taj novac direktno uložili u mere zaštite, umesto u razgovore. Sve je to vrlo neproduktivno, a pri tom je bio-diverzitet naše najveće dobro, nebitno u kojoj zemlji živimo“.

Gubitak raznovrsnosti vrsta ide skoro uvek samo na račun čovekove vrste. Mi težimo privrednom rastu, a pri tom pogrešno pretpostavljamo, da priroda ništa ne košta, da su resursi poput vode, vazduha i hrane besplatni. To je više od veka osnovna filosofija industrijalizovanog sveta. A rezultat toga jeste uništavanje prirode, kaže Elza Nikel iz nemačkog ministarstva za zaštitu okoline. Kao primer navodi Rajnu:

„Naša lepa reka Rajna koja je opevana u romantičnoj poeziji, danas tehnički posmatrano, više nije reka. To je kanal koji je daleko od shvatanja prirodne reke“.

Nekada je i u Evropi bilo netaknutih ekoloških sistema - međutim danas je 80 odsto svih poznatih vrsta „kod kuće“ u najsiromašnijim zemljama, koje nisu doživele snažnu industrijalizaciju. Ali mi upravo zavisimo od te raznovrsnosti vrsta. Manfred Nikiš kaže da nam u nekim slučajevima uskoro ni novac neće biti od pomoći:

„Na primer ako izgubimo plodno zemljište, koje trenutno imamo na raspolaganju širom sveta, taj gubitak nećemo moći jednostavno da nadoknadimo novcem. Zemljište se ne može tek tako kupiti, ono mora da raste, nastaje i da se održava“.

Čak 193 zemlje su potpisale međunarodnu konvenciju o bio-diverzitetu i postavile ciljeve da do 2010. barem zaustave nestajanje vrsta. Ipak iz poslednjeg izveštaja se jasno vidi da se izumiranje vrsta nastavlja - i to brže nego ikada!

Autori: H. Jepesen, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević