Plate u Nemačkoj - premale za krizu

Onaj ko u Evropskoj uniji želi da zaradi što više, treba da radi u Belgiji, Švedskoj, Danskoj, Francuskoj ili Luksemburgu. Tamo su zaposleni u industriji, a posebno u sektoru uslužnih delatnosti, mnogo bolje plaćeni nego u Nemačkoj. U Nemačkoj, troškovi rada koji se sastoje od bruto-dohotka i učešća poslodavca u socijalnom osiguranju kao i božićnog dodatka i regresa, iznose u proseku 30,10 evra po radnom satu. U Belgiji, oni iznose 39,30 evra, slede skandinavske zemlje. Nemačka se na listi 27 zemalja Evropske unije nalazi na sedmom mestu, objašnjava Gustav Horn, naučni direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture pri fondaciji "Hans Bekler": "Nemački troškovi rada su nešto viši nego u Finskoj ili Austriji, a znatno viši od onih u zemljama koje potresa kriza, kao što je na primer Irska - ta zemlja je zbog krize poslednjih godina sada ispod proseka. Oni su viši i od troškova rada u Španiji, Velikoj Britaniji, Grčkoj i Portugaliji. U Velikoj Britaniji je smanjena vrednost funte prema evru. To je u toj zemlji pojevtinilo proizvodnju."

Posebna pravila za monetarnu uniju

No, u okviru monetarne unije, nijedna država ne sme da menja vrednost valute. Zemlje evrozone moraju da se pridržavaju drugih pravila kako bi čitavu privrednu strukturu održavale stabilnom. Jedno od tih pravila jeste ravnoteža između plate obračunate po količini proizvoda i razvoja produktivnosti. Od uvođenja monetarne unije, tu je zabeležen premali rast, što je paralisalo potražnju na zajedničkom tržištu. "Monetarna unija, a to se najčešće zaboravlja, zapravo je dogovor njenih članica o tome da slede isti inflacioni cilj. U evrozoni je to oko dva procenta porasta cena. To se naravno odražava na veličinu manevarskog prostora za povećanje plata", kaže Gustav Horn.

Nemačka - prejaka

Od uvođenja monetarne unije, dakle, plate su prosečno smele da se povećaju za maksimalno dva procenta. U kriznim zemljama je ta granica probijena, a Nemačka je postavila niže. Gustav Horn smatra da je to imalo fatalne posledice po opštu konkurentnost. Ona je u kriznim zemljama opala, dok je Nemačka u zajednici postala prejaka. A to je strategija koja nije dobra na duži period. Stručnjak Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture smatra da bi konkurentnost drugih zemalja, pa tako i stabilnost čitave evrozone, mogla da se poboljša samo ako bi plate u Nemačkoj skočile za 16 odsto.

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović