„Plava karta“ za visokoobrazovane strance

Ono što je za Sjedinjene Američke Države „Zelena karta“, za Evropu bi trebalo da bude „Plava karta“. Odlukom Brisela iz 2009. godine, visokokvalifikovanim radnicima iz zemalja koje nisu članice EU trebalo bi omogućiti jednaka prava. Nemačka vlada uzela je tri godine vremena, da u delo sprovede tu odluku u uvede „Plavu kartu Evropske unije“.

Pred demografskim činjenicama više niko ne može da zatvara oči. Nemačkoj će do 2030. godine nedostajati šest miliona radnika, pokazuje najnovija procena Savezne agencije za rad.

Najveća prepreka za dolazak na nemačko radno tržište do sada je bio dokaz o zaradi, koji su radnici iz zemalja koje nisu članice EU morali da dostave. Minimalna zarada je morala da bude 66.000 evra godišnje. To je sada izmenjeno.

Diploma i garancije o minimalnoj zaradi

Onaj ko želi da dobije „Plavu kartu“ potrebno je da priloži fakultetsku diplomu i da zarađuje najmanje 44.000 evra godišnje. U tom slučaju, dobija radnu dozvolu, a posle tri godine rada i neograničenu dozvolu boravka. Pravo na rad takođe će imati i bračni partneri koji neće morati da dostavljaju potvrdu o znanju jezika. Za doktore, inženjere i informatičare, koji su u Nemačkoj posebno traženi, platni prag spušten je na čak 35.000 evra. Pravo na „Plavu kartu“ imaće i strani studenti u Nemačkoj, ukoliko pronađu posao u svojoj struci godinu dana po završetku studija.

Ole Šreder, parlamentarni državni sekretar iz Ministarstva rada smatra da je savezna vlada tim odlukama poslala jasan signal svima van Evropske unije: „Poruka glasi: Vi ste nam potrebni i dobrodošli ste sa svojim porodicama. Imate budućnost u Nemačkoj. Želimo da budemo otvoreniji i privlačniji za najpametnije svetske glave.“

Opozicija sumnja da će izmenjena odluka o minimalnim platama biti dovoljna. Memet Kilič iz stranke Zelenih kaže: „Da bi bili privlačni za radnike iz inostranstva, potrebno je promeniti i političku i društvenu klimu. Osnove za to su pravno-boravišna perspektiva, pojednostavljeno pravo na dobijanje državljanstva i energično istupanje protiv rasizma.“

Autori: Sabina Kinkarc / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon